Централна банка САД дигла камату, могућ раст и у БиХ

Упркос страховању да би подизање камата могло утицати на ионако пољуљан банкарски систем, Америчка централна банка (ФЕД), очекивано, подигла је каматну стопу за 0,25 одсто, што ће, сасвим сигурно, имати утицај и на Европу, а самим тим и Босну и Херцеговину.

Босна и Херцеговина 24.03.2023 | 16:57

Неколико дана прије, тачније 16. марта, и Европска централна банка БиХ подигла је референтну каматну стопу у еврозони за 0,5 одсто. Ипак, тренутно референтна каматна стопа ФЕД-а износи пет одсто, док је са посљедњим повећањем камата у ЕУ 3,5 одсто, и врло вјероватно да ће и даље наставити да расте, како би се смањила инфлација.

“Банкарски систем у БиХ је потентан, добро капитализован и овај дио економије не би требало да трпи. Реално је очекивати да грађани трпе, јер се раст референтних каматних стопа рефлектује на раст еурибора, за који су везани наши кредити.

Добро је наставити са растом плата, видимо да је извоз још увијек потентан, најава успоравања инфлације је свакако добродошла, најава да ће држава стати иза својих грађана и привреде је потребан и довољан услов да се ова турбулентна времена прођу уз најмању могућу штету”, рекао је Саша Стевановић, економиста.

Што се тиче одлука централних банака, на БиХ ће свакако много више утицати подизање референтне каматне стопе од стране Европске централне банке, мада од одлука ФЕД-а и порука које они шаљу зависи већина свјетске економије.

Након повећања каматних стопа од стране ФЕД-а, цијене акција пале су на Вол стриту, али и у Европи, међутим у ЕУ, дан касније су порасле и неизвјесно је шта ће бити већ сутра. Један од разлога осцилација је и тај што је Јеромеа Поwел, предсједник ФЕД-а, рекао да у овој години не треба очекивати смањење камата.

“У процесу враћања инфлације према два одсто још је дуг пут и вјероватно ће бити нераван”, рекао је Поwел, што је разочарало улагаче, који су ипак очекивали да ће ФЕД ускоро завршити процес повећања, а до краја године започети са смањењем каматних стопа.

Поwел је истакао и то да је банкарски систем здрав, али да ће проблеми у неким банкама довести до заоштравања услова финансирања, што значи да ће доћи до смањења кредитирања и потрошње, а тиме до успоравања раста привреде.

“Наратив инфлације замијенио је наратив банкарске кризе. Најава умањења девизних резерви, монетарног затезања пресјечена је и заустављена јуришом на депозите код банака које су изложене државним хартијама и стартаповима. Примјер Банке Силицијумске долине и Цреди Сwисса су само  неки од елемената који су уздрмали повјерење.

ФЕД је у претходних седам дана повећао своје девизне резерве за 300 милијарди долара или 1,2 одсто америчке економије. То је као да је наша Централна банка додатно убризгала у систем 500 милиона КМ. Доминација финансијских тржишта САД, везаност свјетске трговине за долар, примат америчке економије у свијету само указују на чињеницу да смо од америчке економске политике сви зависни”, рекао је Стевановић.

Подизање каматних стопа, криза банкарског сектора и нимало оптимистичне процјене довели су до тога да велики економски системи имају проблем и повјерења и кредибилитета, што се одражава и на земље ЕУ.

Примјера ради, до прије три мјесеца Саудијски фонд и државни Катарски фонд имали су 1,9 милијарди долара уложених у Цреди Сwисс банку, а након три мјесеца позиција се значајно промијенила. Након најаве да ће УБС банка преузети Цреди Сwисс, треба очекива да ће ови фондови бити акционари УБС-а, али у вриједности која је 1,3 милијарде долара мања.

“Традиционално повјерење у швајцарске банке и њихову традицију и репутацију је нарушено. Нарушен је принцип невидљиве руке тржишта као најбољег регулатора. Нарушено је све оно што смо учили”, казао је Стевановић.

(Независне)  Фото:БУКА