ИЗИС од 26 милиона КМ хронично болестан

У интегрисани информациони систем у здравству ИЗИС, за који је Република Српска потрошила скоро 26 милиона марака, и даље нису укључене бројне здравствене установе и институције, па се често дешава да од скупо плаћеног рјешења нема велике користи.

Република Српска 18.03.2023 | 12:13

Иако се у његовом називу истиче ријеч “интегрисани”, искуство које је са редакцијом ЦАПИТАЛ-а подијелила једна Бањалучанка показује да је “ИЗИС” далеко од тога.

Наиме, породични љекар је недавно упутио да у Институту за јавно здравство Републике Српске уради одређене претраге, а затим, да се по добијању налаза поново јави, ради даљег лијечења.

“Почетком седмице сам урадила брис, а налаз са резултатима сам добила неколико дана касније на е – маил. Очекивала сам да су налази аутоматски похрањени у мој електронски картон, међутим када сам дошла код љекара, схватила сам да их он нема па смо их заједно читали са мог телефона. Тада ми је испричао да Институт за јавно здравство уопште није укључен у ИЗИС”, прича она.

Додаје да је због свега разочарана.

“Не схватам зашто је толики новац уложен у нешто ако ја и даље морам од једне до друге здравствене институције да идем пјешке и носим налазе. Да сам којим случајем обрисала маил, морала бих се вратити кући јер доктор не би имао на основу чега да одреди дијагнозу”, казала је она.

Доктор Раде Дујаковић из Амбуланте породичне медицине на Старчевици, потврђује нам да је имао слична искуства.

“Веома често читамо налазе са телефона пацијента да се он не би мучио и враћао тамо гдје их је радио. Некад је код акутних стања важно да што прије реагујемо”, прича Дујаковић.

Он оцјењује да је у “ИЗИС-у” мало шта интегрисано те да љекари и пацијенти од њега имају више штете него користи.

“Смањена је могућност обраде пацијената, а пуно је техничких мањкавости па нам се тако дешава да електронски рецепти “запну” на путу од амбуланте до апотеке па се дешава да нас пацијенти и фармацеути зову и обавјештавају да им рецепт није дошао. Због уношења података је смањено вријеме које можемо посветити пацијенту што значи да је наш посао деградиран, јер смо претворени у администраторе”, закључује доктор Дујаковић.

Подсјећамо, ”ММСЦОДЕ” и ”Ланацо” из Бањалуке, са фирмом ”Ерицссон Никола Тесла” из Загреба изабрани су за најповољнијег понуђача за имплементацију Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС) вриједног чак 22,9 милиона КМ без ПДВ-а, односно више од 25 милиона КМ с урачунатим порезом.

ФЗО Републике Српске: Није до нас

У Фонду здравственог осигурања Републике Српске, који је спроводило тендер и набавку, пребацују одговорност на здравствене установе, истичући да су оне имале могућност да се још раније интегришу у ИЗИС, али да то зависи првенствено од њихове спремности и техничких могућности да се прилагоде.

Према њиховим подацима, 273 установе су увезане у овај систем, а ако се узму у обзир све амбуланте и породичне медицине и апотеке, ИЗИС се користи на око 800 локација.

“Имајући у виду тренутни број интегрисаних установа евидентно је да су почетни изазови савладани. Примјера ради, од 1. августа 2021. евидентирано је 14,7 милиона посјета у овом систему на примарном нивоу, реализовано је 13,5 милиона електронских рецепата, креирано је 6,2 милиона упутница у ИЗИС-у, те 1,6 милиона налаза”, наводе из ФЗО РС.

Кажу да су у Институту за јавно здравство почеле активности на увођењу ИЗИС-а, а да то раније није било могуће, због непостојања техничких могућности.

По њиховој оцјени, “ИЗИС” је одлично рјешење за здравствени систем у Српској.

“Можемо рећи да је имплементација ИЗИС-а у завршној фази и установе које већ дуже вријеме раде у ИЗИС-у одавно су спознале све предности овог система”, поручили су из ФЗО Републике Српске не спомињући ниједан једини проблем у функционисању.

Иначе,  “ИЗИС” подразумијева потпуну интеграцију, односно информациону увезаност свих установа и институција здравственог система Српске, те употребу електронских упутница, рецепата, картица и електронског картона, што раније није био случај.

Досадашњи картони пацијената требали би бити замијењени електронским здравственим картонима, који би требали да садрже све податке о пацијенту на једном мјесту, независно од тога у којој здравственој установи су прикупљени (амбуланти породичне медицине, служби хитне помоћи, болници или специјалистичкој амбуланти).

Љекари који лијече пацијента на једном мјесту имају увид у његову историју лијечења, те важне податке, попут података о алергијама, хроничним обољењима, терапијама које је примао и слично.

Од ове године у Републици Српској су у употреби само електронске здравствене картице, а до сада их је преузело око 892.000 осигураника.

(Цапитал) Фото: Илустрација/ Цапитал/ Срна