Успоравање раста реалног БДП-а на 2,5 % у 2023. год.

У БиХ се ове године очекује успоравање раста БДП-а на 2,5 одсто, јер се предвиђа смањење раста приватне потрошње за 50 одсто и повећање дефицита извоза, изјавио је Срни шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Кристофер Шелдон.

Вијести 12.03.2023 | 12:41

Он је појаснио да се смањење раста приватне потрошње предвиђа због смањења реално расположивог прихода, док се повећање дефицита извоза очекује због малог раста главних извозних тржишта БиХ у ЕУ.

Шелдон је рекао да је инфлаторни притисак крајем прошле године почео попуштати и да се и у овој години очекује наставак тог тренда, те истакао да пројекције говоре да ће инфлација у БиХ остати на око пет одсто, што је знатно изнад нивоа прије пандемије.

Он је навео да се, упркос спољном инфлаторном притиску који се проширио због рата у Украјини, процјењује да је економска активност у БиХ у прошлој години остварила раст од четири одсто, након раста од 7,4 одсто годину раније, као резултат двије супротстављене силе.

"Прва, снажно повећање домаће потражње, за процијењених 6,3 одсто, подстакнуте приватном потрошњом, уз раст инвестиција, и друга, шок неповољних услова трговине – већи раст цијена увозних производа од раста цијена извозних производа, надопуњен увозом за потребе инвестиција, што је довело до раста извозног дефицита", појашњава Шелдон.

Што се тиче наредног периода, каже Шелдон, да би дошло до убрзања раста реалног БДП-а у краткорочном периоду, треба остварити замах на структуралним реформама.

"Приоритетне реформе укључују јачање надзора и управљања државним предузећима, унапређење пословног окружења, закључивање уговора о приступању Свјетској трговинској организацији, јачање политика запошљавања младих, смањење трошкова рада и прелазак с угља на зелену економију", истакао је Шелдон.

Шеф Канцеларије Свјетске банке сматра да добијени статус кандидата за ЕУ у децембру прошле године може послужити БиХ као подстицај за толико потребне реформе.

Шелдон је нагласио да се свијет суочава истовремено с више криза које највише погађају сиромашне, те додао да су те кризе истакле потребу за бројним реформама да би се обезбиједио економски раст на здравијим основама.

"Оно што видимо је да су слабости које су биле присутне прије криза, сада додатно повећане самим кризама. У случају БиХ, економија у великој мјери зависи од јавног, а не од приватног сектора, као што и у великој мјери зависи од потрошње, а не од инвестиција", истакао је он.

Према његовим ријечима, структуралне реформе могу помоћи у превазилажењу постојећих неуравнотежености у социјалном и економском развоју БиХ - јачање приватног сектора, стварање пословног окружења погодног за стране инвестиције, смањење величине јавног сектора, те повећање додатне вриједности па тиме и сложености извоза.

"Ово уравнотежење се може постићи путем двије шире препоруке. Прво, земља треба да искористи потенцијал приватног сектора, уз смањење величине јавног сектора. Друго, економија се треба пребацити с унутрашњег фокуса, заснованог на домаћој потрошњи и дознакама, на вањски фокус уз привлачење страних инвестиција, даље јачање извоза и повећање његове сложености, кроз јачање конкурентности, као и кроз веће интеграције у регионално и глобално тржиште", поручио је Шелдон.

Говорећи о пројектима и улагањима Свјетске банке у БиХ, он је рекао да Банка континуирано ради с властима на подршци политикама којима се може унаприједити животни стандард грађана БиХ, нарочито сиромашних и угрожених.

"То укључује обезбјеђивање макроекономске стабилности и фискалне одрживости, те специфичних политика у разним секторима, укључујући и унапређење људског капитала, повећање ефикасности јавног сектора и квалитета пружања услуга, омогућавање раста приватног сектора и смањење осјетљивости земље на климатске промјене и еколошке ризике", истакао је Шелдон.

Он је навео да Свјетска банка тренутно у БиХ пружа подршку за 11 пројеката укупне вриједности 595 милиона долара.

"Путем ових пројеката остварује се позитиван утицај у неколико значајних области, као што су здравствена заштита, запошљавање и социјална заштита, енергетска ефикасност и модернизација путева. Пружамо подршку и за фирме погођене вирусом корона, унапређењу економске инфраструктуре и пружања јавних услуга", додао је Шелдон.

Што се тиче здравственог сектора, он је подсјетио да је Свјетска банка недавно одобрила Пројекат унапређења здравствених система вриједности 75 милиона долара, као помоћ за јачање учинка здравственог сектора у БиХ и повећање квалитета пружања здравствених услуга, нарочито кроз унапређење управљања сектором и пружање помоћи за провођење реформи, које су потребне за боље финансирање сектора здравства и његово боље опремање.

(Срна) Фото: БН