Српска школује кадар који не треба тржишту рада

- Да ли у јеку глобалне кризе плаћамо и данак дугогодишњој традицији непоштовања и потцјењивања рада? Све више наших људи, школованих и обучених, по кору хљеба отишао је у иностранство. Истовремено, како је речено у емисији Изазови БН ТВ, БиХ постала је примамљива дестинација за раднике из Азије. Имамо ли рјешење за тако велики проблем?

Добар географски положај, неисцрпни природни ресурси, школовани људи.  Образована омладина. Способна радна снага. И опет је за осам година из БиХ отишло скоро 250.000 људи. Шта нас кочи?

"Ко хоће да ради у Босни и Херцеговини - може. Да ли има радника? Ако дате добру плату, мало је проблематично, али може се, битно је да и локалне, кантоналне и републичке власти помогну са стимулансима", рекао је Доминик Рашкај, портпарол Портала за запошљавање.

"Основа је дијалог између институција и пословне заједнице и када то имате онда можете рачунати да идете у добром правцу" , истиче Саша Аћић из Уније послодаваца Републике Српске.

На домаћем тржишту рада скоро да је немогуће пронаћи квалификовану радну снагу, а вапај европског тржишта за занатлијама додатно повећава одлазак. Док наши хрле пут запада, на градилиштима у БиХ све је више странаца.

"Ми се можемо задовољити радницима из Пакистана и Индије који не могу задовољити услове ЕУ, послодавци ће ту морати да улажу у обуку и то је цијела процедура и то кошта. И оно што је интересантно - они се дуго не задржавају у БиХ, овдје буду шест мјесеци, виде како је и онда иду у Њемачку", рекао је Доминик Рашкај, портпарол Портала за запошљавање.

На питање да ли имамо икакву шансу да се помакнемо са тренутно незавидног положаја, струка одговара:

"Ја мислим да је наша шанса у дијаспори. Није наша поента да се врате. Наши људи могу да инвестирају. То је ствар тржишта, овдје ће запослити одређен број људи. Гарантујем да је лакше задршати 100 људи него да је лакше да се роди 100 дјеце", каже демограф Стево Пашалић.

"Било би то идеално, али негдје нисмо људе питали кад су одлазили шта их боли и зашто иду, а сад би да нам пошаљу мало пара. За десетак година када њихова дјеца стасају, те дознаке ће све мање долазити у БиХ. Поруке за повратак треба да буду флексибилније, да свака особа може донијети капитал и да му тај капитал нико не угрожава", каже Аћић.

И послодавци и радници и демографи јасни - проблем у БиХ јесте то што, како су навели, ми школујемо оно што не треба нашем тржишту рада.

Потребна је боља уписна политика, добро истраживање и на крају веће поштовање и радника и њихових права, једино тако ћемо моћи, кажу, задржати ово мало становништва што је остало у БиХ.

(БН) Фото: БН