Људе су слали у Хаг као "вреће са отпадом"

Министар правде и државне управе Републике Србије Никола Селаковић сматра да је сарадња Србије са Хашким трибуналом у претходном периоду у многим стварима била непромишљена, исхитрена и нетактична.

Република Српска 13.12.2012 | 07:06 Министар правде и државне управе Републике Србије Никола Селаковић сматра да је сарадња Србије са Хашким трибуналом у претходном периоду у многим стварима била непромишљена, исхитрена и нетактична. Он је у интервјуу Срни нагласио да су људи у Хаг "слати као вреће са отпадом на које нико касније није обраћао пажњу". Селаковић напомиње да су прије два дана медији пренијели потресно писмо хашког осуђеника Радослава Брђанина, који је изразио огорчење и разочараност према свом народу, својој цркви и држави, с оцјеном да је Брђанин "с пуним правом и киван и огорчен". "Српска држава и српске институције најчешће су се понашале потпуно отуђено у односу на своје држављане, односно на људе који су деловали као носиоци високих државних функција или као носиоци највиших официрских чинова и који су у име државних институција и деловали у претходном периоду", оцјењује Селаковић. Према његовим ријечима, данас, када је сарадња у смислу изручења оптужених за ратне злочине завршена, односи са Хашким трибуналом своде се на неку врсту техничке сарадње, што значи да, када Тужилаштво Хашког трибунала захтијева одређена документа, тражени материјали им се пошаљу из Србије, мада се и то ради на потпуно неселективан начин. "Ако погледамо случај хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, где су неки од кључних доказних материјала захтевани од Хрватске, видећемо да их Загреб никада није желио да уступи Хашком трибуналу, јер се према овом предмету односио веома селективно и тактично", рекао је министар правде и државне управе Србије. Селаковић упозорава да би посљедица прекидања сваког вида сарадње са Хагом били "веома тешки ударци за Србе против којих се воде поступци, којима је потребна помоћ и чију одбрану треба максимално подржати". С једне стране, појашњава он, одбрана се може подржати тако што ће им бити уступљени одређене доказни материјали и што ћете им на располагање бити стављен дио државног апарата који ће радити за њихову одбрану, јер је ријеч о људима који су дјеловали са високих политичких и војних позиција. С друге стране, може им се пружити изузетно битна морална подршка која се заправо пружа њиховим породицама. То је оно што је мање или више изостајало. "Последњи српски министар који је посетио хашке оптуженике био је Зоран Стојковић и тих његових пет или шест посета одмах су дале резултате, јер су након тога наши оптужени почели да бивају пуштани на слободу до почетка суђења или у прекиду суђења, и тада су обезбеђене и авионске карте за чланове неких породица да могу отићи у посјету у Хаг" - напомиње Селаковић. Према његовим ријечима, сваки вид сарадње који је усмјерен подршци или помоћи некадашњим високим државним или војним српским функционерима пред Хашким трибуналом у име Републике Србије мора да постоји и мора да буде пружен. Селаковић сматра да су ослобађајуће пресуде хрватским генералима и Рамушу Харадинају "срамне за међународно право и за међународну правду", те се може рећи да је тако негиран иницијални циљ постојања Хашког трибунала, а то је требало да буде помирење у региону. Он сматра да се до помирења не може доћи на начин на који Хаг тјера Србе да се помире са чињеницом да су једини криви и да су они најгори реметилачки фактор на Балакну, поготово ако се узме у обзир чињеница да су окривљени српске националности осуђени на више од 1.125 година тешке робије. Поготово када се има у виду колико су мало припадници других народа са простора бивше Југославије осуђени за ратне злочине. "Чак и када имате ситуацију да су осуђени Бошњаци или Хрвати, онда је то због њихових међусобних ратних сукоба, а не зног злочина које су припадници ових народа починили над Србима" - наводи Селаковић и појашњава тај парадокс: "На просторима некадашње Републике Српске Крајине, дакле на просторима Републике Хрватске на којима су живјели Срби, данас имате етнички најочишћенији простор у Европи после Другог светског рата, јер више од 200.000 људи не живи више на својим вековним огњиштима, а за то су осуђени Срби, попут Милана Мартића, суди се Горану Хаџићу, а осуђен је несрећни Милан Бабић?!“ Тако испада, закључује Селаковић у интервјуу Срни, да су Срби сами криви, јер их више нема на тим просторима, односно Хаг тјера Србе да прихвате тај закључак. Он указује и на случај Косова и Метохије, гдје су Срби, такође, етнички очишћени са тог простора, а опет је ослобођен оптужби онај који их је "етнички чистио, убијао, силовао, злостављао, спаљивао, тј. командант тзв. Ослободилачке војске Косова Рамуш Харадинај".