Кинези масовно извозе дрвену грађу из БиХ

Најмање три пилане на подручју Брчког и Пелагићева закупили су држављани Кине и у њима режу грађу и пакују је у контејнере да би је даље извозили, односно слали у матичну државу.

Босна и Херцеговина 25.02.2023 | 09:43

Обилазећи овај терен, екипа портала ЦАПИТАЛ увјерила се да се дрво у великим количинама обрађује у овим пиланама и извози из БиХ, али да свака од њих води своју политику и има различит начин пословања.

У првој пилани, на западном улазу у Брчко из правца Лончара у мјесту Плазуље, у пилани “Елан” затекли смо двојицу кинеских држављана и једног локалног радника. Од мјештана смо сазнали да су пилану изнајмили прије скоро годину дана и да ту довозе трупце и режу грађу. Готови полупроизводи, према наводима радника, извозе се прво у Србију, а онда “даље”.

Нису били претјерано разговорљиви, а оно што су на и рекли, није се никако уклапало у оно што видимо. Причу су посебно скретали у страну када смо им рекли да смо новинари и да радимо на истраживању рада пилана у овом крају, те гдје се извози грађа коју режу.

Једно причају, друго раде

Један од кинеских држављана од укупно два које смо затекли, највјероватније је или послодавац или његов представник који је закупио пилану и води посао, знао је нешто српског и упорно је тврдио да преводилац.

Други, који је рекао да је дошао из Кине ту да ради, знао је енглески боље од њега, али не и српски.

На вратима канцеларије испред пилане, постављени су украси са кинеским симболима поводом новогодишњих празника које славе током фебруара. Радници су упорно тврдили да је фирма за коју раде из Србије, да им је сједиште у Инђији, али нису хтјели да кажу ко је власник и како се фирма зове.

“Наш менаџер није овдје, он је у Србији, тамо нам је сједиште фирме. Он ће ускоро да путује у Америку пословно, не знам када се враћа. Мислим да можете да нађете много веће кинеске пилане и да видите како они раде. Постоје још двије пилане које раде и ту Кинези раде за себе. У Пелагићеву и Орашју. Ми смо овдје само радници”, рекао је Кими.

У пилани у Човић Пољу, на путу од Лончара према Орашју, њен власник Цвијетин Поповић нам је испричао да ради за Кинезе, који му довозе трупце од којих сијече грађу. Сваки пут када напуни контејнер, кинески послодавци шаљу камионе и одвозе грађу.

“Ја сам власник пилане и ми услужно режемо грађу за клијента из Кине. Тренутно режемо јасенове трупце, правимо грађу и нешто елемената за паркет. Они то извозе у Кину и то тако што се резана грађа запакује у контејнере, камионима возе за Ријеку у Хрватској и онда иде бродовима даље у Кину. Грађу купују од приватних власника из околине, по нашем подручју, али и до Дервенте, Српца, Приједора, Брчког. Нема ограничене количине, урадимо колико урадимо, а пакујемо и шаљемо сваки пут када нарежемо 25 кубних метара. Не знам тачно колико смо до сада изрезали за њих. Сарађујемо од маја прошле године. Режемо даску и нешто елемената за паркет рецимо. Не радимо више трупце од кад је забрана на снази”, каже Поповић.

Говори да је било много подваљивања фелеричне робе кинеским купцима, посебно када се ради о трупцима које су Кинези раније извозили необрађене из БиХ дикретно.

“Било је тога доста. Зато су се они и одлучили да режу код нас и да им се то исплати више, него да возе фалш робу у Кину”, каже Поповић.

Купују од свих и возе у Кину

Мјештани око Брчког и Пелагићева са којима смо разговарали кажу да су Кинези познати као добре платише, поготово ако им се понуди већа количина свјеже исјечених трупаца.

“Плаћају превоз из шуме до пилане и важно им је да увијек купе довољно балвана за пун камион. Колико знамо, на пилани ваљкасти трупац срежу да скину кору и као полупроизвод пласирају контејнерима за Кину”, рекао нам је један мјештанин, а видјели смо и сандуке пуне коре дрвета у пиланама.

У трећој пилани на улазу у Пелагићево у погонима некадашње фирме “Yурсик” смо имали и највише среће, јер уопште нису крили да се ради о кинеској фирми која откупљује дрво од свих који су заинтересовани да продају, добро плаћају, режу и онда возе у Кину. Једва смо се споразумјели, јер су знали само понеку ријеч српског, а енглески нису знали уопште. Нису нам дали да идемо даље у пилану од улаза и стајања на главном дворишту.

“Радимо са свима, купујемо од цијеле Босне и возимо у Кину. Шефа овдје нема, он је у Кини. Ми данас не радимо, другим данима радимо. Сада не можете да идете даље нити да снимате, јер нема шефа”, рекао нам је један од двојице радника које смо ту затекли.

Влада Брчког празна, шумарски инспектор удаљен с посла

Изјаве о кинеским пиланама на подручју Брчког смо покушали да добијемо и у Влади Дистрикта. Међутим, нисмо нашли никога ко би нам дао изјаву, а сазнали смо да запослени у тамошњим институцијама нису много ни често на послу, те да их је веома тешко наћи на радном мјесту. Такође, на више узастопних позива нисмо успјели да добијемо ни изјаву у инспекцији Брчког.

Љиљана Зенуновић, шефица пододјељења за шумарство и водопривреду Владе Брчко дистрикта БиХ, са којом смо се раније чули и разговарали како бисмо договорили изјаву, тог дана се није јављала на телефон нити одговорила на поруку коју смо јој послали да би је подсјетили.

Неколико дана раније, док смо договарали посјету и изјаву, од ње смо сазнали да Брчко нема шумско газдинство јер је Шумарија Брчко у ликвидацији од 2006. године, а да је шумарски инспектор удаљен с посла. Није хтјела да нам открије зашто и до када, али смо претрагом на интернету видјели да је шумарски инспектор Душко Ђурић ухапшен прије четири године зато што је “тражио и примао новац да не обуставља сјечу и транспорт дрвних сортимената и не подузима друге мјере за које је овлаштен као надлежни инспектор у Дистрикту”.

Како је тада објавило Тужилаштво Брчког, Ђурићу се ставља на терет да је од особа које су без неопходних дозвола и процедура сјекли дрва, захтијевао и узео 700 евра, а затим 500 марака. Ухапшен је у оквиру акције “Дрвосјеча” и убрзо је подигнута оптужница за кривично дјело примања дара и других облика користи.

Зенуновићка нам је објаснила да се кинески закупљивачи њима уопште не обраћају за дозволе.

“Они се нама уопште не обраћају да они нама дају неко одобрење. Ми немамо индустријских сјеча, само радимо приватне шума и снабдијевање становништва огревом. Одјељење издаје одобрења за сјечу у приватним шумама. Шумама дистрикта управљамо ми, а приватним шумама власници. Државне шуме има око 3.000 хектара и радимо само санитарне сјече за снабдијевање физичких лица”, рекла је у телефонском разговору.

Директор “Луке” Брчко Перица Јосић тврди да Кинези више не довозе трупце код њих, како је то било раније.

(Цапитал) Фото: Цапитал