Све је готово: БиХ препустила ХР Трговску гору

„Све је већ договорено на вишем нивоу. Хрватска неће мијењати локацију, то је за нас готова ствар. Обећано је и да никакве тужбе пред међународним судовима неће бити покретане”, рекао је наш извор из хрватског тима, који је учествовао у досадашњим разговорима. Да је тако, може се закључити и из потеза тимова у БиХ који тренутно немају никакав конкретан одговор на цијелу ситуацију.

Република Српска 19.02.2023 | 14:31

БиХ нема више адута за спречавање одлагања радиоактивног отпада у Двору, на Трговској гори, у близини ријеке Уне на граници са Хрватском. Одлагање почиње а битка је, сматрају многи, давно изгубљена, пише ДW.

Програмом збрињавања радиоактивног отпада Хрватске до 2060. године, локација на Трговској гори код Двора и касарна Черкезовац, већ су одабране за складиштење ниског и средњег нивоа радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко у Словенији. Власништво над овом електраном дијеле Хрватска и Словенија па самим тим и све послове у вези са радиоактивним отпадом. Ове двије земље обавезале су се уговором да ће Хрватска до 2023. године преузети свој дио радиоактивног отпада јер НЕ Кршко има за то обавезу само до истека ове године.

Иако су Словенци понудили Хрватима да заједно граде одлагалиште у близини електране, Хрватска је одбила, како кажу стручњаци, због високих трошкова. Због тога је доносена одлука да се отпад пренесе у Хрватску, гдје ће га складиштити заједно са осталим нуклеарним отпадом.

Черкезовац локација од 1999.

Занимљиво је да се у Стратегији збрињавања радиоактивног отпада касарна Черкезовац наводи као локација за складиштење још 1999. године, кроз Програм просторног уређења Хрватске (Народне новине 50/99). И 14 годна касније, локација на Трговској гори утврђена је као коначна локација. Ни 1999, ни 2013, нико из Босне и Херцеговине није реаговао.

„Узимајући у обзир јединствен став о неприхватљивости намјере Хрватске да у непосредној близини границе са БиХ гради спорно одлагалиште, као и закључке Предсједништва БиХ и Савјета министара, саговорници су изразили опредјељење да раде на овом питању, заједно са надлежним институцијама на свим нивоима власти у БиХ”, саопштено је прије неколико дана након састанка два ресорна министра у Савјету министара БиХ, Елмедина Конаковића и Сташе Кошарца, који су закључили да претходна дипломатија није ништа урадила по овом питању.

„С тим у вези, наглашено је да ће у наредном периоду у фокусу заједничких активности бити упознавање свих релевантних међународних институција, те званичних власти у Хрватској и Словенији, о јединственом ставу из БиХ када је у питању Трговска гора”, додаје се у саопштењу.

Кашњење од 24 године

Све институције, прво Републике Српске а затим и Босне и Херцеговине, реаговале су прије неколико година, први пут озбиљније 2019. године. Тада су у Новом Граду, чији су мјештани удаљени пар стотина метара од локације, протестовали због овог проблема. Влада Републике Српске чак је 2019. године комплетан појас на тој локацији прогласила Националним парком, али је Хрватска и даље наставила са припремама.

БиХ је тада, са неколико година закашњења с обзиром на планове Хрватске, формирала експертски и правни тим, а након тога и координациони. Скоро четири године од формирања, одржано је свега неколико састанака, на којима није било договора.

Званичне реакције из Хрватске нема, осим у оном дијелу да се настављају послови на припреми локације касарне Черкезовац, што је у неколико наврата потврдио и премијер Хрватске, Андреј Пленковић.

Готова ствар

„Све је већ договорено на вишем нивоу. Хрватска неће мијењати локацију, то је за нас готова ствар. Обећано је и да никакве тужбе пред међународним судовима неће бити покретане”, рекао је наш извор из хрватског тима, који је учествовао у досадашњим разговорима. Да је тако, може се закључити и из потеза тимова у БиХ који тренутно немају никакав конкретан одговор на цијелу ситуацију.

„Чињеница је да они раде корак по корак”, каже Емир Диздаревић, члан експертског тима БиХ, додајући да је Хрватска завршила геолошка, геофизичка и геохидролошка истраживања те да се само чека еколошка дозвола са још неким условима које треба испунити.

„Ми смо били недавно у Кршком. Показали су нам тај отпад, тих 50 одсто које Хрватска треба да пребаци на локацију Черкезовац. У овом моменту Словенија, која има одобрену локацију у Врбинама, није још почела са радом”, каже Диздаревић.

Овдје се цијела прича окреће јер су, према подацима из Словеније, регулаторна тијела ове земље одобрила изградњу складишта 600 метара од НЕ Кршко због тренутног мањка складишног капацитета.

Словенија продужила дозволу за још 20 година

„Мјеста има за 990 контејнера. То би требало бити довољно за словеначку половину отпада из НЕ Кршко. Одлагаће се у бетонске контејнере”, истичу из Агенције за радиоактивни отпад Словеније.

Цијена складишта које је на дубини од 55 метара је 194 милиона евра, а Хрватској је било понуђено да заједно граде и користе то складиште. Међутим, Хрватска је то одбила с обзиром да се локација на Черкезовцу већ припрема.

Поред тога, Словенија је добила еколошку дозволу за нуклеарну електрану Кршко на још 20 година, што значи да ће половина радиоактивног отпада за тај период завршити у Двору у Хрватској односно у Трговској гори. Тако ће неколико стотина метара од слива ријеке Уне, он представљати потенцијалну опасност за око 250 хиљада становника.

„Посебно забрињава досадашња инертност Министарства спољних послова БИХ, које се до сада понашало као навијач који гледа утакмицу омраженог фудбалског клуба, а не као неко ко мора бити на терену, чији допринос је кључан за исход ове животно важне утакмице”, каже активиста Марио Црнковић из Удружења Греен Теам из Новог Града.

„Очигледно неко код нас није хтио себи да даје новог посла. Све се игнорисало као да се не дешава. Имамо правни и експертски тим који не предузима детаљне кораке. БиХ се односи према овом као да ће то проћи само од себе”, каже Црнковић, који има сазнања да се у Хрватској припрема правна одбрана која би умањила успјех евентуалне међународне тужбе БиХ против Хрватске.

„У Загребу отпад и ником ништа”

Виши научни сарадник Института Руђер Бошковић у Загребу Тончи Тадић каже за ДW да је такав потез бесмислен, као и даље стопирање цијелог пројекта. То је, како тврди, завршена ствар а прашина која се подигла око свега, беспотребно је добила толики значај.

„Десет година је тражена локација за одлагалиште отпада јер је требало испунити све стандарде. Али овдје говоримо о отпаду ниског и средњег радиоактивног спектра. Не о истрошеном нуклеарном гориву”, каже Тадић, подсјећајући да је такав отпад ускладиштен 30 километара сјеверно од Загреба.

„И ником ништа. А ту на институту усред Загреба, на 30 метара од моје канцеларије, складиште је института које је на километар и по од геолошког расједа и епицентра потреса. Усред милионског града. Не знам да ли постоји блесавија локација за отпад од те”, каже Тадић, који је члан научно техничког одбора Европске заједнице за атомску енергију (Еуроатом).

Процес разградње и уклањања нуклеарног постројења (декомисија) НЕ Кршко, требала би да почне за 50 година и коштаће милијарду евра. Од тога ће на збрињавање отпада бити утрошена половина тих средстава, која ће се дијелити на Хрватску и Словенију, с обзиром на заједничко власништво.

Еколошка рента као излаз

„Па ми се чини лукавије да тих 250 милиона евра оде на локацију у Хрватској за еколошку ренту за све градове са обје стране границе, него да то јуначки испоручимо Словенији, уз опасност која тежи нули”, каже Тадић. Поређења ради влада Словеније плаћа накнаду општини Врбина надомак НЕ Кршко готово шест милиона евра годишње, док је за општину Двор планирани износ на годишњем нивоу око милион евра.

Иако ће политичка прича о упозорењима или реципрочним мјерама, попут оне о складиштењу радиоактивног отпада изнад Дубровника још бити актуелне, све више се размишља о договору који би значио утврђивање еколошке ренте за мјеста на Трговској гори. Из општине Нови Град не прихватају ову могућност јер како су рекли, не постоји новац којим се могу надокнадити животи 250 хиљада становника овог краја.

(ДW) Фото: ДW/Д. Максимовиц