Корупција од БиХ направила рај за сумњив новац

Босна и Херцеговина је стагнирала када је у питању борба против корупције, што је створило рај за илегалне финансијске токове кроз које годишње прође и до милијарду евра.

Босна и Херцеговина 19.02.2023 | 12:33

Овај износ нелегалног новца наводи се у Извјештају Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала – Илегални финансијски токови у БиХ, Црној Гори и Србији.

У документу се процјењује да у БиХ кроз илегалне финансијске токове годишње прође од 402 милиона до једне милијарде евра, што је између два до пет одсто БДП-а.

У извјештају се истиче, да БиХ није успјела да оствари материјални напредак у борби против корупција, која у основи „помаже“ илегалном новцу да уђе у легалне токове.

Иако је извјештај објављен прошле године, подаци се сигурно могу пресликати и на ову годину, јер не стижу боље вијести када је у питању стање корупције.

Наиме, БиХ је поново назадовала и заузима убједљиво најниже мјесто у региону и треће најгоре мјесто у Европи када је у питању стање корупције у земљи. То је показала посљедња анализа Индекса перцепције корупције коју је недавно објавио Транспаренцy интернатионал БиХ.

„Кроз цијелу протеклу деценију БиХ биљежи константан пад на љествици индекса перцепције корупције, што јасно индицира да у овом друштву не постоји интерес да се ситуација побољша. Један од кључних закључака овогодишњег мјерења индекса јесте да све израженије политичке подјеле по етничким линијама и даље ометају демократске институције неопходне за управљање државом и борбу против корупције“, поручили су из ТИ БИХ.
Правосуђе не нуди рјешања, већ проблеме

Посебно издвајају правосуђе као најпроблематичнији дио друштва.

„Правосуђе умјесто да понуди рјешење проблема дубоко укоријењене корупције нажалост ни само није имуно на ову пошаст и постало је горући извор проблема“, навели су у ТИ БиХ.

Наводе да актуелна ситуација када је у питању стање корупције у БиХ засигурно дјелују одвраћајуће за потенцијалне инвеститоре, јер је методологија мјерења индекса перцепције корупције таква да су доказани привредници један од релевантних извора.

„Што је само по себи већ довољно јасно упозорење“, казали су у ТИ БиХ.

Сматрају да се стање може промијенити ако се у првом реду среди ситуација у правосуђу.

„Затим би требало појачати механизме провјере и промовисати подјелу власти, што значи да агенције за борбу против корупције и институције задужене за надзор морају располагати са довољно ресурса и независности за обављање својих дужности. Владе би требале ојачати институционалне контроле за управљање ризиком од корупције. Трећи важан сегмент би подразумијевао да се јавне политике и ресурси подреде праведним и јавним процедурама“, поручили су у ТИ БиХ.

Да правосуђе каска показују и посљедњи подаци када су у питању пресуде за прање новца.

У Нацрту извјештаја Централне базе података о почињеним тешким казненим дјелима у БиХ се види да је број пресуда за прање новца у задњих неколико година драстично опао.

Судови су током 2020. године изрекли 100 пресуда за прање новца, наредне године број се смањио на 35, а лани је изречено је само 11 пресуда. У тих 11 пресуда осуђено је 15 лица.

„Од тих 15 лица, једно је осуђено на затворску казну и то до годину дана затвора која се може замијенити новчаном, а остали су осуђени само на новчане казне“, показују подаци из извјештаја.

У оптицају новац сумњивог поријекла

Да постоји сумња да у оптицају има капитала сумњивог поријекла потврђују и подаци Агенције за банкарство РС. Банке у Српској у првих девет мјесеци 2022. године пријавиле чак 111 клијената због сумње у прање новца. Тај број је за 91 одсто већи у односу на исти период 2021. године када су банке пријавиле 58 сумњивих клијената.

Због сумње у прање новца банке су пријавиле 35 трансакција у вриједности од 8,2 милиона КМ што је за чак 52 одсто више у односу на првих девет мјесеци 2021. године, док је вриједност тих трансакција већа за 31 одсто.

На основу достављених извјештаја о готовинским трансакцијама од 30.000 КМ или више, повезаним готовинским трансакцијама од 30.000 КМ или више и сумњивим трансакцијама, банке су у првих девет мјесеци 2022. године пријавиле Агенцији за истраге и заштиту БиХ укупно 99.046 трансакција у вриједности од 8,7 милијарди КМ.

 „У односу на исти период 2021. године повећан је број пријављених трансакција за 48 одсто, док је њихова вриједност повећана за 55 одсто“, наводи се у извјештају Агенције.

Корупција отежава легално пословање

Економиста Игор Гавран каже да назадовање БиХ у борби против корупције указује на систем у којем је јако тешко пословати легално.

„Очито је да корупцијом можете убрзати административне процедуре, добити уносне послове и на друге начине остварити корист и конкурентску предност“, каже они и напомиње да се „самим тиме ствара нелојална конкуренцију и наноси штета здравом дијелу привреде“.

Овако лоша позиција БиХ када је у питању борба против корупције представља мотив за инвеститоре да потраже неку другу дестинацију за своје улагање, гдје неће бити оптерећени корупцијом и њеним штетним ефектима на економију и услове пословања.

„С друге стране, мотивише долазак такозваних шпекулативних и фиктивних инвеститора који намјеравају злоупотријебити такву ситуацију и захваљујући корупцији остварити користи какве не би могли у уређеном систему“, навео је Гавран.

Поставља се питање колико привреда у актуелним условима може функционисати.

„Они који су примарно окренути вањским тржиштима и највећи дио пословања обављају изван БиХ, су мање изложени утицају коруптивних активности. Они који су се прилагодили стању и прихватили корупцију као неопходан додатни трошак за одржање пословања могу и даље функционисати, али многи други неће моћи дугорочно опстати јер оваква средина отежава нормалан развој економије и нормално пословање. Чак и оне компаније које успјешно послују искључиво захваљујући корупцији и везама власника са политичким и другим утицајним круговима дугорочно не могу опстати, јер губе способност пословања у легалним конкурентним условима који морају кад-превладати“, нагласио је Гавран.

Власт не жели да се ситуација промијени

Сматра да у БиХ постоји интерес већине грађана и привредника да се ситуација промијени, али нажалост очито не и већине представника надлежних власти и правосуђа.

„Иначе би предузели неопходне кораке за успоставу система који осигурава ефикаснију превенцију и кажњавање корупције, односно процесуирали и адекватно судски процесуирали овакве случајеве. Докле год корумпирани доносе одлуке о спрјечавању корупције немогуће је очекивати напредак“, истакао је он .

Да би дошло до промјене, Гавран сматра да је потребно дјеловати на неколико поља.

„Потребно је прије свега да управљање политичким и правосудним системом преузму поштени, некорумпирани и стручни кадрови који ће системски отежати, спрјечавати и кажњавати корупцију и тиме је учинити мање атрактивним и исплативом а много ризичнијим, што ће водити ка смањењу њеног обима, утицаја и штете“, рекао је Гавран.

Додао је да је корупцију немогуће искоријенити јер она постоји и у земљама много више рангираним од БиХ, али напомиње да је свако смањење позитивно и покреће позитиван тренд у којем легално пословање преузима примат и доноси предности.

(Цапитал) Фото: фовито/Фотолиа