Аутопутеви, ЕРС, Жељезнице имају највећи дуг

"Наша јавна предузећа су постала механизам за задовољење приватних интереса уске групе појединаца који контролишу све у овој земљи", сматра проф. др Јелена Тривић.

Република Српска 16.02.2023 | 20:00

Јавна предузећа у Републици Српској по основу спољног дуга на крају 2022. године имала су обавезе тешке више од 900 милиона марака, подаци су Министарства финансија Републике Српске. Истражили смо да ли би дуговања била мања да се на вријеме урадила реорганизација предузећа, које годинама најављују надлежни у Српској.

Спољни дуг јавних предузећа и Инвестиционо-развојне банке на крају прошле године износи око милијарду марака.

Од тог броја, дуг ИРБ-а износи 106,4 милиона КМ, а јавна предузећа дугују 907,1 милион марака, подаци су Министарства финансија.

"Највећи дужник је предузеће “Аутопутеви РС” које има обавезе тешке 520,7 милиона марака, а на другом мјесту налази се “Електропривреда” чији је спољни дуг тежак 245,1 милион КМ. “Жељезнице РС” дугују 78,1 милион КМ, а “Путеви” 44,3 милиона КМ. Преостали износ дуга од 18,9 милиона марака односи се на комунална предузећа".

Невладин сектор годинама упозорава да је у јавним предузећима потребна реорганизација али и да је један од већих  проблема сукоб интереса, гдје се јавни функционери постављају на директорске позиције, а посебно на в,д, мандате који трају годинама, иако по закону то не би смјели. 

Питањем јавних предузећа у Републици Српској раније се бавио и главни републички ревизор који је потврдио да је потребна реформа до 2024. године и да сва јавна предузећа треба да изађу са планом реорганизације.

 „Оно што је битно је то да се треба фокусирати на инвестиције које ће донијети нова радна мјеста, запошљавања и приходе у буџету а ми се задужујемо примарно за инфраструктурне пројекте који ће донијети приходе али тек у будућности“, истиче Зоран Павловић, економиста.

Јавна предузећа у Републици Српској некада су били привредни гиганти, а данас највећи привредни губиташи. Економисти наводе да је томе допринијело то што јавна предузећа воде подобни, а не способни.

"Наша јавна предузећа су постала механизам за задовољење приватних интереса уске групе појединаца који контролишу све у овој земљи и ту без промјене политичке воље и оних који тим процесима управљају не можемо ништа очекивати од јавних предузећа“,сматра проф. др Јелена Тривић.

Јавним предузећима бавио се својевремено и ММФ. Према њиховој рачуници,неопходно је успостављање јасне власничке структуре и професионалног менаџмента без уплитања политике. Неопходан је и финансијски надзор те строго дефинисани услови под којима се могу одобравати додатна задуживања, јасно је препоручено у анализи Међународног монетарног фонда.

(БН)