Ово су најразорнији земљотреси у историји човјечанства

Најјачи замљотрес у историји догодио се 22. маја 1960. године, у 15 часова и 11 минута, и у потпуности је разорио више од 40 одсто зграда и кућа у Валдивији, граду у Чилеу.

Потрес је био јачине 9,5 по Рихтеру и однио је око неколико хиљада жртава, процјене су говориле и до 6.000 живота. Хиљаде су повријеђене, два милиона људи остало је без крова над главом. Штета потреса у Валдивији износила је више од три милијарде долара.

Иако данас цијели свијет прича о разорним земљотресима који су девастирали Турску, у историји цивилизације памти се пет земљотреса који су били, вјеровали или не, бруталнији и разорнији.

Земљотреси спадају у једну од најтежих природних катастрофа. Најјачи земљотреси који су се икада догодили, поред најразорнијег у Чилеу, били су на Аљасци 1964. године (9,2 степени Рихтерове скале), на Суматри 2004. године (9,2 степени Рихтерове скале), на Камчатки 1952. године (9 степени Рихтерове скале) и у Јапану 2011. године (9 степени Рихтерове скале).

Земљотрес у Чилеу 1960. године

Земљотрес је био јачине 9,5 по Рихтеру и однио је неколико хиљада жртава. Епицентар смртоносног земљотреса био је 570 километара јужно од главног града Сантијага. Расцјеп на земљи који се догодио као посљедица био је дугачак чак 1.000 километара.

Земљотрес такве снаге узроковао је цунами у Чилеу, али дан касније таласи високи од пет до десет метара погодили су и обале Јапана, Филипина и Новог Зеланда.

Дан прије највећег земљотреса у историји још три јака удара затресла су Чиле, најприје 8,1 по Рихтеру, тај је трајао 35 секунди и уништио трећину свих зграда те кућа у граду, потом 6,8 па 7,9 по Рихтеру. Тај задњи догодио се свега 15 минута прије највећег земљотреса у историји који је разорио град Валдивију.

Чиле се налази у једном од најтруснијих подручја на свијету. Смјестио се на подручју јаке вулканске и сеизмичке активности и дио је Пацифичког ватреног прстена. Неких 38 часова након потреса активирао се и вулкан Кордон-Кауље, након пуних 40 година.

Сеизмолози вјерују да је ерупција била повезана са земљотресом у Валдивији. Снажни и разорни земљотрес јачине 8,8 Чиле је погодио и 2010. године.

Разорени су читави градови на средњој и јужној чилеанској обали, при чему је погинуло готово хиљаду људи, а стотине су нестале. Причињена је штета од 30 милијарди долара.

"Земљотрес је вјероватно помакнуо земљину осу и тиме је скратио трајање дужине дана (за 1.26 микросекунди)", саопштила је послије америчка свемирска агенција НАСА.

Најстрашније подрхтавање тла

Према непотврђеним научним тврдњама, најстрашнији земљотрес који је погодио свијет десио се 23. јануара 1556. године у кинеској покрајини Шенсију и однио је 830.000 људских живота.

Потрес у Шенсију 1556. или Ђађиншки земљотрес је најсмртоноснији земљотрес забиљежен у модерној људској историји. Земљотрес се догодио 23. јануара 1556. ујутро, у провинцији Шенси, Кина.

Више од 97 округа у провинцијама Шенси, Шанси, Хенан, Гансу, Хебеј, Шандунг, Хубеј, Хунан, Ђангсу и Анхуеј било је погођено том катастрофом.

Простор у кругу од 840 км био је уништен, а у неким окрузима 60 одсто становништва је погинуло. Већина становништва у том подручју је у то вријеме живјела у вјештачким тзв. Јаодонг пећинама, од којих су се многе урушиле током катастрофе с великим губитком живота.

Један од најснажнијих потреса у Европи десио се 1. новембра 1775. године, када је у мање од шест минута португалски град Лисабон готово у потпуности порушен, док је у том земљотресу живот изгубило између 70.000 и 100.000 људи.

Град је такође погодио цунами, а ватра која је горјела наредних пет дана у потпуности је уништила оно што је земљотресом било поштеђено. Иако су посљедице за град и људе биле врло погубне, корист од овог разорног потреса добила је сеизмологија, јер се управо нако тога појачало проучавање подрхтавања тла.

Босна и Херцеговина и Балкан

Босна и Херцеговина је тектонски активно подручје, што потврђује велики број земљотреса у њеној историји. У држави постоји неколико значајних регионалних расједа, као што су бугојански, вишеградски, неретвански и бањалучки, уз које се могу стварати земљотреси разорне јачине, а често узрокују мања подрхтавања тла.

Најјачи земљотрес који се икада десио у БиХ затресао је Бањалуку 1969. године, јачине 6,6 степени по Рихтеру. Почео је у ноћи 26. октобра у 2.55, подрхтавање се наставило до 8.53, када је се десио и онај најјачи удар јачине 6,6 Рихтера. Тада је погинуло 15 особа, а 1.000 људи је било теже и лакше повријеђено. Потпуно је уништено 86.000 станова.

Најјачи земљотреси који су забиљежени до сада у БиХ су 1905. године у Петровцу, јачине 5,0; 1907. у Почитељу, јачине 5,7; 1908. у Власеници, 5,3; 1916. у Бихаћу, 5,0; 1923. у Јајцу, 5,0; 1927. у Љубињу, 6,0; 1940. у Дервенти, 5,1; 1950. у Друговићима (Бањалука) 5,7; 1962. на Трескавици, 6,0; 1967. у Сребреници, 5,1; 1969 у Гацку, 5,0; 1981. у Бањалуци, 5,4; 1974. у Лукавцу, 5,0 и 2003. у Стоцу (Хутово блато), 3,6 степени према Рихтеру.

Најснажнији земљотрес у региону Балкана забиљежен је у 15. априла 1979. године у ширем подручју Црногорског приморја јачине 7,0 по Рихтеру, у којем је погинуло 168 особа.

На територији бивше Југославије најчешћи и најјачи земљотреси десили су се у предјелима Динаре, доњег тока Неретве, Боке которске, Дубровника, Подриња, Шумадије, Бањалуке и Скопља.

(Независне  Фото:Независне)