Рупе умјесто њива због ископавања шљунка

Према подацима Републичке управе за инспекцијске послове из Бањалуке, нелегална експлоатација шљунка најизраженија је на подручју добојске и бијељинске регије.

Република Српска 29.01.2023 | 11:50

У пољима поред ријеке Босне у насељу Которско, на сјеверу Босне и Херцеговине, гдје су бројни локални становници прије тридесетак година узгајали кукуруз, пшеницу и друге пољопривредне културе, те љети држали стоку, данас се налазе огромне рупе које су остале послије експлоатације хиљада кубика шљунка.

Према подацима Републичке управе за инспекцијске послове из Бањалуке, нелегална експлоатација шљунка најизраженија је на подручју добојске и бијељинске регије.

"Уз обалу ријеке Босне, до које се из Которског може доћи само скелом, ријетки мјештани данас обрађују пољопривредне парцеле, које окружују кратери дубоки десетак метара и гомиле шљунка. Све је узровљено. Тамо кад одеш не можеш се снаћи гдје су биле њиве. То су сад брда", каже Рефик Жилић из Которског.

Вађење шљунка из пољопривредног земљишта није дозвољено без пољопривредне сагласности, односно претварања пољопривредног у грађевинско земљиште објашњавају у Републичкој управи за инспекцијске послове за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Експлоатација шљунка без знања власника њива

Дио земљишта које је припадало породици Жилић уништила је фирма из оближњег насеља Осјечани која се бави продајом шљунка и бетона, каже Рефик.

"Прије рата имали смо око 40 дулума на тој страни. Кад смо се вратили у Которско 2002. године и отишли да видимо земљу, парцела од 11 дулума је била изровљена. То је без нашег знања урадила фирма Плоско. Оно што је остало, четири до пет дулума, то сам им продао, јер то више ништа није вриједило. Оно што су прије изровили за то нисам добио ништа", прича Жилић.

На овој локацији фирма "Плоско" и данас вади шљунак. Против одговорне особе у тој фирми полиција у Добоју је крајем децембра поднијела пријаву добојском Окружном јавном тужилаштву.

Полиција је тада саопштила да је та фирма без одобрења надлежних институција вршила експлоатацију шљунка с више парцела уз водоток ријеке Босне, те да је од 2017. до 2021. незаконито зарадила близу милион и 400.000 марака (700.000 еура).

Ова фирма није одговорила на упит РСЕ о полицијским и наводима становника Которског о незаконитој експлоатацији шљунка.

"Политички мотивисана пријава због вађења шљунка"

Добојска полиција је крајем прошле године због нелегалног вађења шљунка са више парцела пријавила Тужилаштву и предузеће "Дрвопрерада Ђурић" из Дервенте, која је удаљена тридесетак километара од мјеста гдје је експлоатисан шљунак.

Према полицијским информацијама ово предузеће је од маја 2017. до марта 2021. године незаконито зарадило близу два милион и 800.000 марака (1,4 милиона еура), те оштетило ентитетски и градски буџет за 150.000 марака (75.000 еура).

Власник предузећа је Перо Ђурић, посланик Српске демократске странке (СДС) у Народној скупштини РС. Он за РСЕ каже да је полиција објавила "нетачне информације".

"Шљунак је вађен из мојих личних њива. Против фирме је покренута истрага и прије пар година и сад је објављена потпуно иста пријава. Нисам политички подобан. Ја сам опозиција", додаје Ђурић.

У протекле двије године на подручју Добоја, Бијељине, Требиња, Приједора и Бањалуке надлежни инспектори издали су око 200 прекршајних налога због нелегалне експлоатације шљунка из пољопривредног земљишта. Укупне казне су у овим случајевима биле око 200.000 марака (око 100.000 еура).

У невладиној организацији Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) сматрају да су казне које се изричу преблаге.

Ова невладина организација у протекле три године пружа правну помоћ неформалним групама грађана у борби против незаконитог вађења шљунка на подручју Добоја, Модриче, Шамца, Вукосавља, Завидовића, Жепча, Маглаја, Бијељине и Зворника.

Љубинко Ђурић, представник те организације у Добоју, каже да је на њихову иницијативу одржан састанак 2021. године на којем су представници Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, надлежни инспектори, те представници полиције и тужилаштава.

Након тога, додаје, извршене су контроле фирми које су ископавале шљунак.

"Од маја до јула 2021. године подузели су опширну акцију и у 108 контрола изрекли 104 казне. Казне које су изрицали привредним друштвима су 3.000 марака, а 500 марака одговорном лицу. По нама, то су преблаге казне", каже Ђурић.

'Еколошка катастрофа на Дрини'

Услијед нелегалне експлоатације шљунка девастиране су и огромне површине пољопривредног земљишта на подручју Зворника на истоку БиХ.

"На примјер фирма Кесо-Градња је код Козлука направила еколошку катастрофу. Прекопане су стотине дулума пољопривредног земљишта и извађен шљунак, а све под геслом да се ради о чишћењу ријечног корита. Они имају концесију за експлоатацију шљунка, али не из пољопривредног земљишта", каже Душан Аћимовић, представник неформалне групе грађана "Стоп нелегалним шљункарама на ријеци Дрини".

У поменутој фирми за РСЕ кажу да наводи групе грађана о незаконитом вађењу шљунка из пољопривредног земљишта у Козлуку нису тачни.

"Ми посједујемо документе да смо извршили промјену намјене пољопривредног у грађевинско земљиште у укупној количини од приближно 86 дулума за потребе рада постројења за прераду шљунка и пијеска. За то је плаћена такса.

То је земљиште у нашем власништву, купљено од физичких лица и на основу локацијских услова затражена је промјена намјене. У контроли су нам били пољопривредни, водопривредни и грађевински инспектор и на основу свих налаза добијена је сагласност општинске управе за промјене намјене земљишта", наводи Драгиша Крстић из фирме Кесо-Градња.

Нелегална експлоатација шљунка из ријеке Дрине угрозила је Аћимовићеву имовину у Тршћу у околини Зворника.

Његова кућа налази се поред некатегорисаног пута који магистралну цесту Зворник-Бијељина повезује с обалом Дрине. Због тога се, каже, укључио у борбу против крађе шљунка.

"Тим некатегорисаним путем су теретна моторна возила с нелегалних шљункара извозила шљунак. Услијед извођења шљунка и настанка турбуленција тла, због великих терета на возилима, на мојој породичној кући су се појавила оштећења у виду напукнућа, а о прашини и другим нелагодностима да не говорим.

Било ми је познато да нико од тих шљункара није имао одобрење за експлоатацију шљунка. Радило се о фирмама које су биле у стечају или угашене с блокираним рачунима. Њихови власници су експлоатацију шљунка спроводили као физичка лица", објашњава Аћимовић.

Крај Аћимовићеве куће скоро двије године више не пролазе камиони са шљунком. Нелегално вађење шљунка на цијелом подручја Зворника, међутим, није заустављено.

"Нелегална експлоатација шљунка одвија се на локалитетима Каракаја, Челопека, Шепка. Шљунак се вади из њива које се налазе уз приобално подручје ријеке Дрине", каже он.

Истовремено, због профита који доноси продаја шљунка неповратно су уништене хиљаде дулума плодног земљишта у Републици Српској.

"То се више никад неће вратити како је било. То је очито. Власници земљишта већином нису ту. Неки више нису ни живи. Многи су фирми која вади шљунак продали земљиште, практично из нужде, јер је све около девастирано", каже Мехмед Трњанин, представник мјесне заједнице Которско код Добоја.

У Републичкој управи за инспекцијске послове у Бањалуци наводе да постоји неколико околности које отежавају рад пољопривредних инспектора који контролишу експлоатацију шљунка с пољопривредних парцела и промјену намјене земљишта.

Утврђено је да неки власници земљишта нису живи, односно да нису завршени оставински процеси, те да су одређене парцеле у власништву расељених особа које тренутно ту живе.

(РСЕ Фото: ЦИН)