Високи трошкови живота гурају милионе људи у сиромаштво

Док се свијет пресабира шта му је чинити кад су у питању економски, енергетски и политички удари, нове прогнозе нису нимало оптимистичне.

Босна и Херцеговина 18.01.2023 | 08:41

У швајцарском Давосу се одржао Свјетски економски форум, а студија припремљена управо за овај догађај, а која се тиче глобалне ситуације, каже да је криза високих животних трошкова као посљедица инфлације изазване ратом у Украјини и поновним отварањем економија након пандемије ковида-19 највећа пријетња планети у сљедеће двије године и која би милионе грађана могла одвести у сиромаштво.

Коментаришући наведено, стручњаци сматрају да није реално да је вирус корона проузроковао готово сва поскупљења, и то одједном и истовремено, већ да су у БиХ годинама на дјелу разне политике, трговачки ратови и лов у мутном.

Природне и климатске катастофе дођу и прођу, али је одавно јасно да је једна од највећих пошасти 21. вијека сиромаштво. А судећи по томе какве су игре на сцени, друштвене напетости неће недостајати.

Наравно, то неће заобићи ни БиХ, а понашање надлежних идеално је за изреку која се управо везује за ове просторе: "Куд сви, ту и мали Мујо".

Криза енергије, инфлација и криза хране постали су свето тројство геополитичких и економских прилика, па више и није изненађење када чујемо да се прогнозирају нова поскупљења основних животних намирница.

Али, да ли је то реално и оправдано?

"Једно је што је реално, а друго је што пролази у економији. Дакле, није реално да је одједном све поскупјело (енергенти, храна..), није реално да је то све урадио ковид-19, једноставно, није економски оправдано. Оправдано је да су на дјелу разне политике, трговачки ратови и лов у мутном", одговара Марин Баго, предсједник Удружења потрошача "Футура" из Мостара.

Колико је сиромаштво глобални проблем, говоре подаци да је на крају 2021. године број гладних у свијету био око 830 милиона.

Иако ситуација јесте забрињавајућа, стручњаци сматрају да је рано за дугорочне прогнозе.

"Уколико се деси рецесија која се очекује, онда је могуће да дође до пада цијена финалних услуга, али то ће с друге стране имати за посљедицу успоравање економске активности", каже економиста Адмир Чавалић и додаје:

"Рат у Украјини више није нешто ново. Два су сценарија, или ће се окончати или одужити. Пошто то није фактор изненађења, то треба проучити са више оптимизма, јер су се тржишта мање-више већ прилагодила на то стање, посебно на глобални начин снабдијевања", наводи Чавалић.

Наглашава да треба кренути од блиске будућности, за коју је ипак увјерен да ће донијети проблеме.

"Биће изазовно током сезоне када говоримо о пољопривредним производима, на начин да ли ће се луке отварати за проток робе из Украјине или не. И видјећемо, наравно, шта ће се дешавати с енергентима. Имали смо ниске цијене протеклих пар мјесеци и када су у питању прехрамбени производи на глобалном тржишту, али је то недовољно у односу на раније, видјећемо да ли ће доћи до скока нафте и плафона цијена", рекао је Чавалић за "Независне новине".

(БН/Независне   Фото:Вечерњи лист)