Док једни имају луксуз, други једва преживљавају

Док једни купују луксузна возила, други једва преживљавају. У претходној години грађани Босне и Херцеговине купили су аутомобиле у вриједности око 800 милиона марака, потврђено је из Управе за индиректно опорезивање БиХ, што је за чак 100 милиона више него у 2021. години. С друге стране број корисника јавних кухиња у последњем периоду значајно се повећао.

Међу увезеним аутомобилима у БиХ је и један од најновијих модела ферарија, плаћен више од пола милиона марака. А уколико се власници скупоцјених лимузина провозају поред јавних кухиња, примијетиће да су редови из дана у дан све већи. Тако док једни уживају у луксузу, други брину да ли ће данас имати и један оброк.

„Сваки дан правимо између 600 и 800 оброка, повећао се јако, јако пуно број људи који траже помоћ од мозаика пријатељства. Као што сад у задње вријеме стално говорим јако пуно људи се појављује који не желе да буду овде у реду, људи који измеђуосталог су изграђивали ово друштво, људи који можда једва се попну горе на спрат код нас, и ако може да буду незабиљежени ни на који начин а да добијају макар хљеб сваки дан“, каже Мирослав Субашић из јавне кухиње Мозаик пријатељства.

Да стари и изнемогли нису једини који се боре за опстанак, доказује чињеница да у јавну кухињу долазе и они који раде, али од те плате не могу да обезбиједе достојанствен живот. 

„Ми сматрамо данас да човјек који ради у кући, ако он сам ради да је то довољно за живот. То је буквално скоро ништа. И у задње вријеме нам се напротив појављују људи који неће да лажу, кажу ја радим овде али немогуће је, док платим станарину, струју, воду, немогуће је да имам за живот“ истиче Субашић.

Друштво у БиХ подијељено је на екстремно богате и сиромашне, средине готово да и нема. Средњи слој становништва у великој мјери се изгубио. Сем по социјалном статусу, друштво у БиХ подијељено је и по националном, вјерском, интересном основу, што додатно доприноси раслојавању становништва. 

„Додатном раслојавању становништва доприноси узаврела и врло тешка политичка ситуација у Босни и Херцеговини, поприлично катастрофална социо-економска ситуација и високе цијене, високе стопе инфлације, све то утиче на обичног човјека које га гура у ту линију сиромаштва и испод границе сиромаштва и тако долази до очите раслојености, док онима који су по аутоматизму елите у БиХ, то су владајуће и структуре блиске владајућим контурама власти, њима то на неки начин одговоара, јер је лакше манипулисати људима који су у стању социјалне потребе, а који са друге стране нису спремни нешто да промијене“, каже социолог Владимир Васић.

За изражену подјелу друштва, по мишљену економских стручњака, криво је лоше руковођење државом, као непостојање сиситемских рјешења. Порез на луксуз требало би да буде усмјерен за помоћ становништву у стању социјалне потребе.

„То само показује колико смо као друштво изгубили бригу о средњем слоју, који се готово изгубио, а средњи слој су да наведем, професори на факултету, инжењери, директори у фирмама итд, или имамо екстремно богате или екстремно сиромасне. С друге стране и Пореска управа не ради свој посао, јер ако неко увезе ауто које кошта пола милиона марака, он мора имати доказ да је платио порез на тај износ, а ако га није платио онда му се ауто мора одузети. Ми немамо никакав концепт бриге да се тај порез плати, а да тај порез послужи за рјешавање проблема свих оних људи који су у социјалној потреби“, објашњава економиста Зоран Павловић.

Када би се маса ујединила, могле би се остварити значајне промјене у друштву, а тиме би се смањила разлика између елита и маса, истичу социолози. Међутим, упозоравају стручњаци, становништво је поприлично незаинтересовано и немоћно. Млади траже начине како да оду одавде, а старијима је сваки дан нова борба за опстанак. 

(БН   Фото:Сцхреенсхот/yоутубе)