Како преживјети јануар са новим поскупљењима?

Шопинг грозница пред новогодишње и божићне празнике, обичаји и жеља за богатом трпезом, додатно је испразнила џепове већине грађана. Борба за преживљавањем јануара, али и остатка године се наставља. Хоће ли грађанима власт помоћи у томе или ће, као и много пута до сада, бити препуштени сами себи?

Република Српска 12.01.2023 | 22:29

Јануар носи епитет “светог”, али и најдужег у години јер се чини да нема краја мјесецу који је, ионако танке новчанике, потпуно испразнио. Како бити умјетник, па га преживјети, питање је које их, каже већина грађана, мучи на почетку сваке године.

Строго воде рачуна о сваком динару који потроше, а посебно послије новогодишњих и божићних празника. Чак и уз много опреза тешко је, кажу, са овако ниским стандардом.

Посебно су угрожени они који све наде полажу у социјалну помоћ, међу којима је највише пензионера или демобилисаних бораца.

“Ако будемо добили неку социјалу, можемо нечему да се надамо, а ако не, само бог зна како ћемо преживјети”, каже демобилисани борац из Вишеграда.

Неки имају своје јануарске методе за преживљавање. Они који прослављају неку од слава куповину, објашњавају, обаве раније па до фебруара ништа не купују.

Већина углавном купује и трошли колико има и може, а тако је, кажу, увијек и било.

Уз топло вријеме и сунце које народ често зове сиротињска мајка, лакше се подносе велики трошкови јер се уштедјело на гријању. Међутим, зима је тек на почетку, струја је већ поскупјела, а треба преживјети и остале мјесеце.

Становништво штеди на свему, али није само тежак јануар него и остатак године јер су болеснима лијекови потребни током читаве године.

Док плате све обавезе не остаје им, истичу, ништа.

“Кад год излазим из куће искључим све уређаје да бих добила нижи рачун за струју”, каже једна Добојлијка.

“Поред овакве пензије и живота, ако немаш некога свог у иностранству, можеш лећи и умријети. Власт добро зна ко нама помаже”, додаје друга.

Почетак године увијек прате поскупљења, па ће бити и додатног стезања каиша. Стање могу промијенити хитне мјере и одговорније понашање надлежних, нпр. путем израде социјалне карте за најугроженије или субвенција на кључне производе комуналне потрошње, каже економиста Миленко Станић.

“Очекује се да цијене кључних комуналних издатака буду прихватљивије да, уколико не могу да се смање и дају подстицаји становништву, цијене бар не расту. Грађани од новог Савјета министара очекују да се одговорније односи према акцизама”, каже Станић.

Ако је судити по досадашњем искуству, грађани најчешће могу да се поуздају само у себе и своје најближе.

(БН)