Тако је Савјет министара БиХ у овој години одржао 12 редовних, двије ванредне и 20 ванредних телефонских сједница.

О ефикасности рада говори и то да су тек 26. октобра усвојили Програм рада за 2022. годину који су 15. децембра седмице упутили у Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине "на упознавање". Дакле, програм рада за годину се усваја пред њен крај.

При томе су из тог документа изостављени програми рада неколико институција, попут Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, јер једноставно нису усвојени у Савјету министара БиХ.

Нема ни коригованог програма рада Дирекције за европске интеграције јер није ни разматран с обзиром на то да двије сједнице Савјета министара БиХ нису одржане.

То су двије сједнице чији дневни ред нису подржали министри из ХДЗ-а јер дојучерашњи предсједавајући Вијећа министара БиХ Зоран Тегелтија (СНСД) није хтио у дневни ред уврстити нацрт буџета институција БиХ за 2023. годину. Тог буџета још нема.

Осим овога, забиљежени су и проблеми са обезбјеђивањем новца за финансирање Општих избора.

Оно што су у Савјету министара БиХ успјели јесте усвојити буџет за ову годину тек 6. јуна, те усвојити измјене и допуне Закона о омбудсману за људска права БиХ и Приједлог закона о граничној контроли, упркос бројним захтјевима за усвајање других закона који су стратешки.

Савјет министара БиХ је у години која је на измаку, између осталог, одобравало расподјелу текуће резерве буџета, доносило одлуке о задужењима, расподјели грантова, привременој забрани извоза дрвних сортимената, повећању основице за обрачун плаћа...