Пуч у ДЕМОС-у, кренуло расуло код Додикових партнера

Међу сателитима СНСД-а, марионетским странкама и башибозуку званим „владајућа коалиција“ у Републици Српској, влада прави мали хаос и борба за плијен зараћених фракција, тајкуна и интересних група. Најузбудљивије је код Разјединитеља Ненада Стевандића, те у ДРПОСУ званом ДЕМОС, гдје зворнички клан спрема свилен гајтан за предсједника партије Недељка Чубриловића.

До креирања листи и завршетка избора кључало је на све стране, али се и ситуација некако држала под контролом. Али, како је бара смањена, СНСД узео највећи дио колача и двије трећине Владе, својим „партнерима“ оставио мрвице, букнули су пожари у готово свим сателитским марионетским странкама.

Чињеница да Недељко Чубриловић као предсједник Народне скупштине Републике Српске и лидер странке није освојио директан мандат у Бањалуци и Изборној јединици 3, потпуно је уништила и оно мало ауторитета и угледа који је имао у режимској странци која је настала цијепањем ДНС-а, када је Додик као шеф почео да тражи „мангупе“ и чисти редове својих „коалиционих партнера“понашајући се као лидер свих странака власти, не само СНСД-а.

Чубриловићева одлука да себи приграби једину министарску позицију ДЕМОС-а, врати се после осам година у фотељу министра саобраћаја и веза у Влади Републике Српске, изазвала је буру и огорчење у врху странке, јер је једна министарска функција мала да задовољи апетите многих.

Чедо Стојановић остао је без позиције генералног директора Рудника и термоелектране Угљевик, а компензациони посланички мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ није довољан да га „намири“. Зубима тихо шкргуће, највише себи у браду да нико не види, и Боби Станаревић, иако је за кратко вријеме као директор Аутопутева Српске потписао бројне масне уговоре, а именовање Милана Дакића за новог директора Путева Српске изазвало је буру незадовољства у овој странци.

Ипак вођа буне против Чубриловића је Синиша Мијатовић и "Зворничка група".

Мијатовић има огромно богатство, амбиције, бројне фирме, бизнисе и директну везу са врхом режима, сматра да заслужује више од мјеста посланика у Народној скупштини Републике Српске и да је прави тренутак да свргне Чубриловића и преузме ДЕМОС, директно или индиректно преко својих људи које би инсталирао.

Из Зворника долази и Споменка Стојановић, вјечити посланик, и утицај регије Бирач могао би бити пресудан на исход сукоба фракција унутар ДЕМОС-а који је почео на недавном бурном састанку Главног одбора у Бијељини.

Замјеник министра цивилних послова у Савјету министара БиХ и предсједник Градског одбора УС Зворник Синиша Илић напустио је Стевандића и Уједињену Српску, незадовољан расподјелом колача, јер странка на истоку није добила ништа, а на излазним вратима је и Милан Петковић, који је функцију потпредсједника Народне скупштине Републике Српске замијенио посланичком у Представничком дому ПС БиХ.

Ништа боље није ни у Социјалистичкој партији, Ђокић је уздрман, посебно након смјене Дада Догана, понижења, канонаде и бјежања из Народне скупштине Републике Српске, али након што су Скоко и Селак раније поломили зубе нико нема храбрости да га отворено нападне, јер сматрају да је утицај УДБЕ, као и леђа Ивице Дачића, исувише јак да би се Лондонски ђак могао свргнути.

Глава глави, плеће харамбаши а фукара може и ребара. Ипак ребара за „коалиционе партнере“ је мало, већина је огложана, јер је СНСД себи узео 10 најбољих и кључних министарстава а сви остали добили укупно шест. СП, СПС и НПС коалиције разних странака, а ако Нешић прође некако безбједносне провјере и постане некако министар безбједности, настаће хаос међу „оданин старим“ партнерима јер је бара мала а све више крокодила.

Ко ће од „лидера“ преживјети потресе, хоће ли се најрањивији Чубриловић некако извући, остаје да се види у расплету борбе. Чињеница да су два министра смијењена у старту, да све све странке распадају и налазе у потпуном расулу због сукоба зараћених фракција изнутра, које се боре за функција и плијен.

Режим је на климавим ногама и мало недостаје да надувани балон пукне као мјехур, упркос застрашивању, међусобним уцјенама, силним новцима и притисцима.

За пуцање надуваног балона неопходан је излазак на улице и побуна народа, који за сада ћути и нијемо посматра неправду, пљачку, талас поскупљења, стална задужења, отимачину и инфлацију, а питање је хоће ли напокон рећи доста је и послије празника, са првим рачунима за струју, изаћи на улице и протесте, пробушити надувани црвени балон и мјехур који уништава све пред собом.

(Небојша Вукановић)