Спољнотрговински дефицит БиХ тежак 12 милијарди КМ

- У првих 11 мјесеци ове године у Босну и Херцеговину је највише увезено производа из Хрватске, док их је највише извезено у Њемачку, показују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.

Босна и Херцеговина 26.12.2022 | 08:10

Како се наводи у овим подацима, у првих 11 мјесеци ове године из Босне и Херцеговине је извезено производа у вриједности нешто више од 17 милијарди КМ. У истом периоду је у БиХ увезено свих врста робе и производа у износу од 29,1 милијарду КМ, што значи да је увоз већи од извоза за 12 милијарди КМ.

Ове године је убједљиво највише у БиХ дошло минералних горива и уља те производа њихове дестилације, као и битуменских материја и минералних воскова за износ од 5,2 милијарде КМ.

"За 11 мјесеци ове године након горива највише је увезено алуминијума и производа од алуминијума за износ од 2,1 милијарду КМ. Слиједи увоз нуклеарних реактора, котлова, машина, те апарата, механичких уређаја и њихових дијелова за нешто више од двије милијарде КМ", стоји у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.

У овом периоду је највише робе дошло из Хрватске, за око пет милијарди КМ. Слиједи Србија са 3,8 милијарди, Њемачка 3,1, Словенија 2,1, Италија 2,1, Кина 1,8, Турска 1,3, Аустрија 1,3 милијарде и тако даље.

Са друге стране, из БиХ је за 11 мјесеци ове године највише извезено минералних горива и уља те производа њихове дестилације, као и битуменских материја и минералних воскова за износ од 1,7 милијарди КМ.

"Слиједи извоз алуминијума и производа од алуминијума за скоро 1,5 милијарди КМ, намјештаја, носача мадраца, опреме за кревете и сличних производа, свјетиљки и других расвјетних тијела која нису споменута нити укључена на другом мјесту. Ту су и освијетљени знакови, освијетљене плочице с именима или слично, монтажне зграде за 1,3 милијарде КМ, те производи од жељеза и челика за 1,25 милијарди КМ", наводи се у подацима УИО БиХ.

Босна и Херцеговина је ове године највише производа пласирала у Њемачку за износ од 2,5 милијарди КМ, Хрватску 2,4 милијарде КМ, Србију 2,25, Италију 1,8, Аустрију 1,6 и Словенију за скоро 1,4 милијарде КМ.

Економиста Александар Љубоја истакао је за "Независне новине" да ови подаци нису добри јер се поново спушта степен покривености извоза увозом.

"Ипак, овдје треба бити опрезан. Морамо да знамо да цијена поједине робе расте огромном брзином, а роба коју ми производимо, одн. њихова вриједност није расла том динамиком. Поготово можемо то рећи за цијене енергената. Увезли смо исте или можда мало веће количине у односу на прошлу годину, а цијена је три пута виша и онда ће нам то показати неке ствари. Највише је увезено, али и извезено минералних горива и уља, и ово показује да су високе цијене горива утицале на то. Не морате бити експерт да бисте то закључили. Поједини центри моћи користе ово вријеме и геостратешке промјене да би се додатно богатили, а да би сиромашни додатно осиромашили", нагласио је Љубоја.

(Независне Фото: Илустрација)