У БиХ нема птичијег грипа, перадари ипак на опрезу

Епидемија птичјег грипа стигла је до Мађарске, што нису нимало добре вијести за БиХ, која засад нема регистрован ниједан случај заразе.

Босна и Херцеговина 25.12.2022 | 10:20

Произвођачи поручују да су обезбиједили своје фарме, али да су на опрезу те да се надају да грип неће стићи до њиховог јата и да надлежни у БиХ знају шта треба да раде уколико се ситуација буде погоршала.

Оно што не иде на руку перадарима и живинарима јесу најновије информације о хиљадама случајева птичје заразе широм европског континента, које је у свом извјештају објавила Европска агенција за сигурност хране (ЕФСА).

"Од октобра 2021. до септембра 2022. Европу је захватила најгора епидемија високопатогеног птичјег грипа (ХПАИ), која се проширила на 37 европских земаља, с више од 2.500 жаришта на фармама континента", наводи се у извјештају, који је рађен и у сарадњи с Европским центром за спречавање и контролу болести (ЕЦДЦ) и референтном лабораторијом Европске уније.

Њихови подаци не остављају равнодушним ниједног произвођача јер се тренутно барата цифрама од око 50 милиона перади која је морала бити уништена.

"Епидемија није попустила од септембра и број заражене перади чак се удвостручио с доласком зиме. Јесенас је епидемија била гора него лани у исто вријеме, с више од 35 одсто већим бројем заражених фарми. Такође, од 10. септембра до 2. децембра 2022. готово 400 жаришта је пријављено на фармама у 18 европских земаља, најпослије у Француској, Великој Британији и Мађарској", речено је из ЕФСА за новинску агенцију Франс пресс (АФП). 

Мјеста за панику у БиХ нема, али произвођачи не крију да постоји одређена врста забринутости и, наравно, опреза.

"Опасност увијек постоји, али тренутно немамо забиљежених случајева птичјег грипа у БиХ", каже за "Независне новине" Предраг Миличић, предсједник Заједнице живинара РС, који је уједно и директор предузећа "Агрекс" из Доњег Жабара.

Он поручује да је његова компанија предузела мјере заштите чим су се појавиле информације о првим случајевима заразе.

"У организованим фармама које су потпуно затвореног типа немогућ је контакт са дивљим птицама, које су главни преносиоци птичјег грипа. Тиме смо одмах ту прву и највећу опасност за преношење заразе анулирали. Наравно, уз постојање и поштовање свих зоохигијенских мјера ми додатно затварамо све наше фарме, гдје у оваквим ситуацијама забрањујемо и онемогућавамо долазак било каквих посјетилаца, чиме наше објекте гдје се производе јаја држимо максимално обезбијеђеним", појашњава Миличић.

"Оно што је забрињавајуће јесте да има појава заразе и у Мађарској која није далеко од нас, али, ево, надамо се да би та недаћа требало да мимоиђе БиХ. Надам се да наше службе прате дешавања у околини и да имају прописане мјере шта се у којим ситуацијама ради", рекао је Миличић.

Проблеми, на срећу, не постоје ни у компанији "Мади" из Тешња. Ипак, Един Јабанџић, извршни директор овог предузећа, наводи за "Независне" да се на уму мора имати и другачији сценарио. 

"Проблем је ако дође до појаве грипа. Прије свега, у том случају БиХ пријети огромна економска штета, а, искрено, нисам сигуран да наше власти имају планирана средства како би то санирале и, да тако назовем, субвенционирале да се занове матична јата. Зато се надамо да ће овакво стање остати", закључује Јабанџић, који је такође и предсједник Координационог одбора перадара и живинара БиХ.

Подсјетимо, птичји грип најчешће преносе дивље птице, углавном водене (патке, лабудови). Због тренутне ситуације Европска комисија поднијела је захтјев да ЕФСА проучи евентуалну стратегију вакцинације.

(Независне/ фото: поултрywорлд/ Фабиан Броцкöттер)