Формирање власти откључава европске милијарде за БиХ

Уколико се обистине најаве да ће нови састав Савјета министара БиХ почети с радом већ сљедећег мјесеца, а у наредних неколико мјесеци бити формирана нова власт у ФБиХ, пред БиХ би могао бити период највећег инвестиционог циклуса у задњих барем десет година.

Босна и Херцеговина 20.12.2022 | 08:12

Наиме, геополитичке околности, међусобно приближавање ЕУ и САД, стратегија оба ова субјекта да у наредних десетак до 15 година спроведу енергетску транзицију и смање зависност од фосилних горива и жеља да се западни Балкан као унутрашње двориште ЕУ и чвориште за организовани криминал и илегалне миграције стабилизује довели су до одобравања кандидатског статуса за чланство у ЕУ, што ће отворити нове шансе за значајне пројекте.

Милорад Додик, предсједник РС, након ступања на дужност предложио је да БиХ затражи 20 милијарди евра од ЕУ за инвестиције, а све су прилике да би у наредних седам година БиХ могла директно из касе ЕУ добити више од милијарду евра грантова и барем десет пута толико повољних кредита и аранжмана за јавно-приватна партнерства, који би били инвестирани у пројекте енергетике, транспорта, дигитализације и демократизације.

Како је "Независним новинама" недавно речено од стране извора из ЕУ, представници бх. политичких партија су од Брисела добили јасан сигнал да би потписивање коалиционог споразума о формирању власти који би био снажно оријентисан на пројекте, могло обезбиједити и додатна средства из Брисела, под условом да буде квалитетних пројеката и да се ради на сузбијању организованог криминала и илегалних миграција.

СНСД, ХДЗ и представници "осморке" су у коалиционом споразуму, који је процурио у јавност, најавили креирање новог програма економских реформи у БиХ и реализовање инвестиционих пројеката на свим нивоима власти.

"Потписници овог споразума охрабрују и дају снажну подршку заједничким инвестиционим пројектима РС, ФБиХ, Брчко дистрикта БиХ и кантона", наведено је у овом документу.

У документу је, такође, јасно наглашено да ће се избјегавати политизација инвестицијских пројеката, што је у прошлости била једна од главних кочница реализације капиталних пројеката.

Савјет министара БиХ је у текућем сазиву прихватио листу пројеката из сектора транспорта које ће кандидовати према европским институцијама и инвестиционим партнерима.

Ради се о пројектима брзих цеста Брчко - Тузла - Живинице, затим Лашва - Травник - Јајце, те Мостар - Широки - хрватска граница.

Такође, предложена је и изградња жељезничке пруге Вареш - Бановићи, као и електрификација пруге Добој - Тузла - Зворник и ремонт пруге Шамац - Добој - Рјечица.

Што се тиче енергетике, предложена је изградња гасовода Травник - Загвозд те изградња хидроелектране Бук Бијела.

На листи је и изградња ауто-пута коридором 5ц кроз РС Вукосавље - Добој, који је тренутно под санкцијама ЕУ, те изградња пута Фоча - Шћепан Поље с државним мостом ка Црној Гори.

У извјештају ЕУ који је недавно објављен, наглашено је да је планирано покретање Економског и инвестиционог плана за западни Балкан и Зелене агенде.

"Усвајање цјелодржавних секторских стратегија и даље остаје кључни захтјев како би БиХ у будућности могла у потпуности да користи средства из инструмената претприступне помоћи", закључено је.

(Независне  Фото: ЕПА/ МАТТХИАС БАЛК)