Кредит из Орбанове банке за враћање дугова Српске

Нови кредит за старе дугове. 110 милиона евра за колико се Република Српска (РС) задужује код Мађарске биће намијењен за отплату старих дугова.

Република Српска 19.12.2022 | 11:39

"Потписивање уговора омогућиће несметано извршавање свих обавеза и реализацију планиране политике Владе Републике Српске", наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) из Министарства финансија Републике Српске.

Новац се узима од Извозно-увозне банке Мађарске (ЕXИМ).

ЕXИМ банка се налази стоодстотно у државном власништву, а како наводи њихов вебсајт, они су "званична извозна кредитна агенција" те земље.

ЕXИМ банка је основана 1994. године, а располаже имовином од скоро пет милијарди евра.

Према њиховој класификацији земаља по ризику за инвестирање, на скали од 1 до 7, БиХ има оцјену 5, на нивоу Црне Горе, Косова и Молдавије. Једине европске земље са лошијим рејтингом су Русија (6), те Бјелорусија и Украјина (7).

"Захваљујући активностима предсједника Републике Српске, господина Милорада Додика, Мађарска је исказала интерес за финансирање, те је Министарство финансија Републике Српске приступило преговорима са надлежним институцијама", наводи се у одговору за РСЕ.

Није одговорено на питање РСЕ да ли је министарка финансија, Зора Видовић, потписала уговор у кредиту, обзиром да се у Одлуци наводи да је министар овлашћен за то.

Рок отплате је 10 година, фиксна камата износи пет процената, а затезна два процента. Такође је планирана и једногодишња одгода плаћања, тзв. "грејс" период.

О каквој банци се ради?

Капитал углавном добијају са тржишта новца, они издају обвезнице, а мађарска држава гарантује за њих, појашњава Балинт Салај (Сзалаи), новинар мађарског сервиса РСЕ.

"Њихова пословања су често слична ономе што ради Кина – финансирају инфраструктурни пројекат, након чега Мађарска тражи да посао обављају мађарске компаније, чиме обезбјеђују послове у иностранству својим савезницима", појашњава Салај.

Он каже да су кредити ЕXИМ банке такође били у центру пажње јавности због многих скандала.

Прије седам година, Анди (Андy) Вајна, познати мађарски продуцент близак Орбану, добио је од њих јефтин кредит већи од 22 милиона евра под изговором да "појача конкурентност" на тржишту.

Тим новцем је купио мађарски други највећи ТВ канал, ТВ2, од којег је направио, како каже Салај "пропагандно гласило за власт".

Истиче да су и други сарадници мађарског премијера добијали милионске кредите којима су куповали некретнине у Будимпешти, укључујући и Орбановог зета, који је тим новцем купио неколико палата у главном граду Мађарске.

Како појашњава Салај, ЕXИМ банка је "заробљена финансијска институција" према тумачењу Европске уније, што значи да не може дјеловати независно од власти, и да је као таква дио државе.

"Њена мисија је, на папиру, да помогне мађарским компанијама да појачају своје извозне могућности са јефтиним кредитима. У стварности, она финансира најразличитије послове, а велики дио њих је само политички мотивисан и нема везе са извозом", рекао је Салај.

Он истиче да се многи клијенти ЕXИМ банке никад нису бавили извозом, али да се о њиховом портфолију мало зна, јер тврде да је "пословна тајна".

Посљедња озбиљнија процјена се десила 2016. године, а тада су "Орбанови политички савезници добили више од пола кредита ЕXИМ банке", каже Салај, и додаје да већина њих није извозила ништа.

ЕXИМ банка је дала кредит од 5,8 милиона евра тузланском "Водоводу и канализацији", према уговору из 2004. године, чиме је тај град ријешио проблем водоснабдијевања.

У јуну 2016, мађарски министар иностраних послова и трговине, Петер Сијарто (Сзијјáртó) на састанку је обавијестио Мирка Шаровића, тадашњег министра спољне трговине и економских односа БиХ, да је отворена кредитна линија од 61,5 милиона евра за подршку сарадњи мађарских и бх. компанија.

Зашто задужење код Мађара?

Из Министарства финансија нису дали додатна појашњења осим тога да је Мађарска "исказала интерес за финансирање" захваљујући Додику.

Бивша министарка финансија Републике Српске, Светлана Ценић, за РСЕ оцјењује да ће Српска тек у будућности осјетити пуну цијену овог кредита, јер се не зна шта је Додик обећао Орбану у замјену за новац.

Она подсјећа на недавно постигнути споразум између ЕУ и Мађарске, око деблокаде дијела европских средстава намијењених тој земљи, уз испуњење одређених услова.

"Биће, једноставно, те паре преусмјерене, узму од Европе, онда кредитирају, камата пет одсто, биће она још и већа за Републику Српску, како вријеме пролази, наредне године ће бити далеко већа, а ово је као, братски, пријатељски – а шта је њему Додик обећао? Е то ћемо да гледамо", казала је Ценићева.

Она истиче да се ради о кредиту који је са "не баш малом каматом", те да привредници са којима она сарађује од банака често добијају боље услове.

"Ја сам поучена из прошлости, да никада није било нешто тако, од земаља које нам редовно не дају паре, код којих се никада нисмо задуживали. Сјетите се и да је Русија добила нафтну индустрију на поклон, а ми смо добили проблем", подсјећа Ценићева.

Процјењује да, као резултат кредита, постоји могућност да се Мађарска укључи у енергетски сектор Републике Српске, или да Српска испоручује струју Будимпешти због новог кредита.

Економиста и бивши дипломата, Драшко Аћимовић, за РСЕ је изјавио да Република Српска сада узима кредит чија се камата мјери у процентима, а не у промилима, зато што Савјет министара БиХ није реаговао током пандемије ЦОВИД-19.

"Скоро све државе у свијету су искористиле могућности на почетку пандемије да реструктурирају своја вањска дуговања, и да узму јако повољне кредите који су се мјерили у промилима, као што смо ми имали понуду од ММФ-а да узмемо изузетно повољан кредит од 1,5 милијарди", сматра Аћимовић.

Он истиче да су тадашњи услови ММФ-а били идентични условима за кандидатски статус у ЕУ, који су у међувремену дијелом испуњени, а који у цјелини морају бити испуњени.

"Такав немар је у питању, јер ако је то учињено на нивоу државе, а знамо да се сви кредити на нивоу државе сервисирају из оба ентитета, аутоматски је Република Српска изгубила нечињењем Савјета министара везаним за кредитни портфолио БиХ", рекао је Аћимовић.

На челу Савјета министара у тренутно још важећем сазиву је Зоран Тегелтија, из Додиковог Савеза независних социјалдемократа (СНСД).

Према процјени Аћимовића, нови кредит је подигнут по тренутно владајућим тржишним условима.

"У суштини, ово можемо гледати као у квизу, 'помоћ пријатеља', једноставно и брзо се кредитира, без некаквих нових услова", оцијенио је Аћимовић.

Сарадња Републике Српске и Мађарске

У посљедњих годину дана, Виктор Орбан и Милорад Додик гаје све ближе односе, што се одражава и на односе Републике Српске и Мађарске.

Након прошлогодишњег састанка двојице лидера договорена је помоћ малим привредницима од 100 милиона евра, од које се тренутно материјализовала само помоћ пољопривреди.

Идуће године би требало да почне изградња соларне електране на југу БиХ, вриједне више од 50 милиона евра, чији ће већински власник бити компанија "Лугос Ренеwаблес" из Будимпеште.

Након посљедњег састанка Додика и Орбана у Будимпешти, половином октобра, појавила се идеја о стварању "енергетске солидарне заједнице", унутар које би Република Српска извозила електричну енергију у Мађарску, а заузврат добијала нафту и нафтне деривате.

Мађарска је ове године већ улагала у Републици Српској. Та земља је помогла пољопривредницима у Српској са 35 милиона евра намијењених за куповину пољопривредних машина.

(РСЕ   Фото:Архив/Инстаграм)