Политика у школама се укоријенила, а надлежни ћуте

Страначко запошљавање у јавним установама, намјештени конкурси, политика у свим сферама друштва. Навикли смо на те појаве у Републици Српској. Ипак, највећи проблем је политика у школама.

Република Српска 16.12.2022 | 20:19

Политици није мјесто у школским клупама, дуже вријеме упозоравају из невладиног сектора. Предлажу и иницијативе, али без успјеха. Прошло је више од годину, откако је Транспаренси од Владе Српске затражио сљедеће:

1. Да школски одбор има кључну улогу у именовању директора!

2. Да се Влада Републике Српске искључи из поступка именовања директора школских установа!

3. Да се директор бира на највише 2 узастопна мандата као вид гаранције политичке неутралности!

Захтјеви су стигли на адресу Министарства просвјете и културе Републике Српске, Одбора за образовање Народне Скупштине и  Педагошког завода.

Дамјан Ожеговић из Транспаренси интернешнала за БН каже:

"Министарство јесте одговорило штурим одговором да су они задовољни досадашњим законским рјешењем које пружа неутралност приликом избора именовања руководилаца и директора основних школа."

„Након разматрања достављеног приједлога - да мандат директора траје пет година и да буде ограничен на два мандата, радна група је заузела став да досадашњу праксу не треба мијењати, јер није било потешкоћа у њеној примјени.“, навели су у одговору за БН из Министарства просвјете и културе Српске.

Са друге стране на неопходну деполотизација школских установа и промјену начина именовања директора упућује и сљедећи примјер:

"Подсјетићу само на један примјер из Козарске Дубице гдје 2 године није био именован директор једне подручне школе зато што је Министарство одбијало да предложи кандидата иако су сви испуњавали услове. Ово је политичко питање које је малу Основну школу оставило без директора.", подсјећа Ожеговић. 

Загорка Граховац, посланик Листе За правду и ред у НС Републике Српске такође сматра да су промјене у просвјети неопходне.

"Пошто долазим из сектора просвјете сматрам да би најбоље било вратити интегритет школи и да наставничка Вијећа предлажу кандидате за директоре као што је то био случај у неким претходним периодима."

Осим директора, страначка књижица пресудна је и за избор наставника и професора, кажу упућени. Зато они без чланске карте, имају празне радне књижице.

У празну радничку књижицу десет година гледа 66.259 људи у Републици Српској, од чега је 4.990 квалификованих радника. Попуњена радна књижица деценијски је сан и за 438 незапослених са факултетском дипломом.

Посљедица је то нетранспарентних конкурса у којима је најпроблематичнија ставка интервју.

Најизраженије злоупотребе интервјуа изражене су управо у области просвјете.

"Сада тај интервју на коме може да се добије 3 поена може да поништи овамо резултате које неко има на основу радног стажа, времена проведеног на бироу или на основу свог успјеха на факултету. То дозвољава многе манипулације и најчешће најбољи кандидати не буду одабрани.", каже народни посланик Загорка Граховац.

Један мудри професор је рекао - ако желите уништити један народ, не требају вам нукреалне бомбе, крените од образовања.

Зато струка оцјењује да је избор наставног кадра, директора и професора пресудан за развој сваког друштва и не смије бити под политичким утицајем. Изгледа да то надлежни не увиђају, док се систем полако урушава.