Фонд здравственог осигурања планира нова задужења

– Фонду здравственог осигурања Републике Српске недостаје новца за лијечење грађана и приморан је на нова задужења код банака. Влада Српске је Фонду дала сагласност на кредит од 20 милиона марака, али то неће бити довољно јер већ наредној години планирају узети још један од 30 милиона да би остали ликвидни, сазнаје портал ЦАПИТАЛ

Република Српска 15.12.2022 | 09:23

Влада је на посљедњој сједници дала сагласност на први кредит од 20 милиона. Према оквиру који је одредила, камата може бити фиксна до седам одсто годишње или варијабилна од четири одсто плус шестомјесечни ЕУРИБОР.

Он ће се враћати пет година уз обавезан грејс период од 12 мјесеци.

“Отплата дуга осигурана је мјеницама и налозима Фонда као и гаранцијом Владе Републике Српске”, наводи се у одлуци Владе.

Иначе, Фонд је у овој години већ вратио 40 милиона марака кредита, а исто толико треба да врати и у наредној, без нових обавеза.

Само у периоду 2020-2022. отплаћено је више од 120 милиона КМ кредита.

“Напомињемо да Фонд ни са овим кредитним задужењима, и за ову и за наредну годину, неће прећи дозвољени лимит отплате кредита на годишњем нивоу, који ће са овим кредитним задужењима износити шест одсто у односу на остварене приходе у претходној години”, тврде у Фонду.

Правдају се да им околности не иду на руку.

Порески приходи Фонда за десет мјесеци ове године мањи су за 20,2 милиона КМ у односу на планиране.

Стопа доприноса за здравство је смањена са 12 на 10,2 одсто, па су и ту остали “кратки” за 91,2 милиона годишње.

На снази је и нови Закон о обавезном здравственом осигурању којим су проширена права осигураника, па су самим тим повећане и обавезе Фонда.

“Кредит се подиже ради финансирања законом утврђених права осигураних лица, односно како не би довели у питање правовремену доступност здравствене заштите, укључујући терапије које обезбјеђујемо за најтежа обољења, као и сва друга права из здравственог осигурања”, речено је за ЦАПИТАЛ у ФЗО РС.

Подсјећамо, у Републици Српској и БиХ не постоје додатни извори финансирања здравственог система, попут акциза на дуван и алкохол или од премија за аутоодговорност и слично, као што је то случај у земљама региона.

“Да имамо додатне изворе финансирања, вјероватно не би било потребе за кредитним задужењима”, оцјењују у Фонду.

Генерално, трошкови здравствене заштите су из године у годину све већи.

Поређења ради, у односу на 2016. годину издвајања за здравствену заштиту су повећана за више од 200 милиона КМ.

У овој години смо за здравствене установе издвојено је за око 79 милиона КМ више у односу на 2021. годину.

Такође, и у наредној години планирано је око 37 милиона КМ више за здравствене установе, односно за здравствену заштиту осигураника.

(<стронг>Цапитал Фото: Пиxабаy)