БиХ увози све и свашта, планира чак и увоз отпада?

Прекомјеран увоз у БиХ није нека новост, али увоз отпада јесте. Ипак, ријеч је о прерађеном комуналном отпаду од кога се добија гориво за прозводњу струје.

Увозимо све и свашта, па и отпад. О увозу 110.000 тона прерађеног комуналног отпада из Словеније, преговарају градски челници Љубљане са управом Термоелектране Угљевик, информације су које су се појавиле у јавности.

Да се заиста врши провјера могућности за спаљивање овог отпада у Угљевику потврдили су нам из Љубљане.

“Не, уговор није закључен. Радило се о провјери могуц́ности транспорта комуналног отпада из Љубљане до РиТЕ Угљевик, око 110.000 тона РДФ-а, који би се тамо мијешао са угљем као горивом. За Љубљану би то била половина цијене коју сада плац́амо, али ипак нешто већа од оне коју смо платили Бечу прије четири године, када смо тамо возили РДФ.”, навели су из кабинета градоначелника Љубљање Зорана Јанковића у одговору за БН.

Са друге стране, из Термоелектране у Угљевику демантовали су да су у било каквим преговорима са Љубљаном.

“Управа РиТЕ Угљевик није водила нити води било какве преговоре са челницима Града Љубљана о спаљивању отпада у нашем предузећу.”, одговорили су из РиТЕ Угљевик.

Ипак, важно је знати о каквом отпаду се ради и шта је то РДФ?

“Није у питању отпад, то је гориво из отпада. Тренд је у свијету да се фосилна горива замјене са алтернативним горивима, између осталог добија се и гориво из отпада.”, каже за БН  Александар Врачевић, директор ЈП Регионална депонија Зворник.
То гориво помијешано са угљем производи струју.

Сњежана Јагодић Вујић, предсједник Удружења “Еко-пут”, Бијељина навела је да је проблем што смо дошли до тога да немамо довољно угља за термоелектране, већина копова је поприлично исцрпљена и онда се тражи нека нова врста горива која би могла да надомири угаљ који недостаје.

За љубљански РДФ били су заинтересовани и у предузећу Алумина из Зворника, али кажу да немају техничких могућности за спаљивање. Док се предузећа боре да склопе посао са Словеницма, намеће се питање: зашто спаљујемо европски отпад, а не прерађујемо свој?

“Ту је пуно проблема који се морају ријешити системски на нивоу државе да се обухвати сви од произвођача отпада, пркео дистрибутера, па до прерађивача  које ће да их претвара у грануле пелета које би могле да се користе као гориво за производњу топлотне или електричне енергије.”, објашњава Јагодић Вујић.

Александар Врачевић још каже:

„Као што рециклирањем добијете нов производ, тако би компостирањем добили компост. Тако би формирањем РДФ уствари добили замјену за угаљ, који је у овом случају веома штетан због ефекта стаклене баште и емсије ЦО2. То је нешто што би требало да је пут пред нама, тај пут је скуп, али с друге стране велике количине отпада нам завршавају тамо гдје не треба.“

Отпад није смеће и није му мјесто у природи, воденим површинама и ријекама. Нажалост, то су мјеста на којима најчешће завршава широм БиХ.

Комулани отпад који производи свако домаћинство је ресурс, од кога се, као што смо чули, прерадом може добити гориво за производњу топлотне енергије.

Наши саговорници су сагласни да нам је потребан систем који ће омогућити да се отпад рециклира и тако донесе вишеструку корист друштву.

(БН)