Корупција у БиХ препрека за кандидатски статус

Најава европског комесара за проширење Оливера Вархеља да би БиХ могла добити кандидатски статус је пружање руке помоћи БИХ, која неспровођењем потребних реформи није заслужила чланство у ЕУ, сагласни су аналитичари. Идентичне поруке стижу и од европских званичника, који не виде напредак у реформама.

Босна и Херцеговина 10.12.2022 | 20:30

Буде ли у БиХ настављен убрзан процес формирања власти на свим нивоима, након децембарског самита ЕУ - Западни Балкан, већ 15. децембра Савјет ЕУ могао би одобрити БиХ статус кандидата за чланство у Европској унији, потврдио је европски комесар за проширење Оливер Вархељ.

Из Транспаренсија подсјећају да је БиХ добила најгори извјештај Европске комисије у региону. 

„Расправа о кандидатском статусу која се дешава већ неко вријеме у јавности након давања препоруке од стране Европске комисије је свакако важна, али треба имати у виду да је БиХ добила најгори извјештај Европске комисије када га поредите са регионом. Дакле, они су констатовали да није било никаквог напретка у борби против корупције, владавини права или било којој другој обчасти“, каже Срђан Благовчанин, предсједавајући Управног одбора Транспаренцyја у БиХ.

Као највећу препреку Босне и Херцеговине на путу ка ЕУ, европски званичници виде корупцију. 

„Корупција је токсична, она је нешто што нарушава и привреду и политику и дословно све животне сфере. Управо из тог разлога ми из Европске уније за искораке БиХ на европском путу највећи нагласак стављамо управо на борбу против корупције, односно унапређење рада правосуђа, владавину права – теме које су алфа и омега процеса приступања сада, а остаће и у будућности“, сматра Јохан Сатлер, шеф Делегације ЕУ.

БиХ, окована криминалном, корупцијом, слабом економијом, није заслужила кандидатски статус, јасна је порука ЕУ.

„Тренутно земље чланице разматрају ову иницијативу. Уколико буде донесена одлука да се БиХ одобри кандидатски статус, свима је наравно јасно да то неће бити засновано на томе да је земља постигла неки велики напредак током протеклог периода“, објашњава Јохана Стромквист, амбасадор Шведске у БиХ.

Ако је судити по реформама које је БиХ требала учинити да би постала чланицом ЕУ, напретка на том путу није било, сматра политички аналитичар Тања Топић. 

„Ја ћу подсјетити да је од 14 приоритета из Мишљења европске Комисије у периосу од 3-4 године, испуњен само један. Преведено на математички језик нама би за испуњавање свих постављених захтјева требало неких 50 година. То је врло јасан став и израз понашања овдашњих политичких елита када је ријеч о европској интеграцији“, објашњава Топић.

Дешавања у Украјини довела су до одређене промјене у политици проширења ЕУ и ублажавања односа ка БиХ, што је дар за домаће политичке елите, закључује Топић. 

(БН)