Korupcija u BiH prepreka za kandidatski status

Najava evropskog komesara za proširenje Olivera Varhelja da bi BiH mogla dobiti kandidatski status je pružanje ruke pomoći BIH, koja nesprovođenjem potrebnih reformi nije zaslužila članstvo u EU, saglasni su analitičari. Identične poruke stižu i od evropskih zvaničnika, koji ne vide napredak u reformama.

Bosna i Hercegovina 10.12.2022 | 20:30

Bude li u BiH nastavljen ubrzan proces formiranja vlasti na svim nivoima, nakon decembarskog samita EU - Zapadni Balkan, već 15. decembra Savjet EU mogao bi odobriti BiH status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, potvrdio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelj.

Iz Transparensija podsjećaju da je BiH dobila najgori izvještaj Evropske komisije u regionu. 

„Rasprava o kandidatskom statusu koja se dešava već neko vrijeme u javnosti nakon davanja preporuke od strane Evropske komisije je svakako važna, ali treba imati u vidu da je BiH dobila najgori izvještaj Evropske komisije kada ga poredite sa regionom. Dakle, oni su konstatovali da nije bilo nikakvog napretka u borbi protiv korupcije, vladavini prava ili bilo kojoj drugoj občasti“, kaže Srđan Blagovčanin, predsjedavajući Upravnog odbora Transparencyja u BiH.

Kao najveću prepreku Bosne i Hercegovine na putu ka EU, evropski zvaničnici vide korupciju. 

„Korupcija je toksična, ona je nešto što narušava i privredu i politiku i doslovno sve životne sfere. Upravo iz tog razloga mi iz Evropske unije za iskorake BiH na evropskom putu najveći naglasak stavljamo upravo na borbu protiv korupcije, odnosno unapređenje rada pravosuđa, vladavinu prava – teme koje su alfa i omega procesa pristupanja sada, a ostaće i u budućnosti“, smatra Johan Satler, šef Delegacije EU.

BiH, okovana kriminalnom, korupcijom, slabom ekonomijom, nije zaslužila kandidatski status, jasna je poruka EU.

„Trenutno zemlje članice razmatraju ovu inicijativu. Ukoliko bude donesena odluka da se BiH odobri kandidatski status, svima je naravno jasno da to neće biti zasnovano na tome da je zemlja postigla neki veliki napredak tokom proteklog perioda“, objašnjava Johana Stromkvist, ambasador Švedske u BiH.

Ako je suditi po reformama koje je BiH trebala učiniti da bi postala članicom EU, napretka na tom putu nije bilo, smatra politički analitičar Tanja Topić. 

„Ja ću podsjetiti da je od 14 prioriteta iz Mišljenja evropske Komisije u periosu od 3-4 godine, ispunjen samo jedan. Prevedeno na matematički jezik nama bi za ispunjavanje svih postavljenih zahtjeva trebalo nekih 50 godina. To je vrlo jasan stav i izraz ponašanja ovdašnjih političkih elita kada je riječ o evropskoj integraciji“, objašnjava Topić.

Dešavanja u Ukrajini dovela su do određene promjene u politici proširenja EU i ublažavanja odnosa ka BiH, što je dar za domaće političke elite, zaključuje Topić. 

(BN)