ЦИК подноси пријаве за лажно пријављивање

Незадовољни одлукама Централне изборне комисије, политичари и политичке странке у посљедњих неколико мјесеци поднијели су десетине кривичних пријава против чланова ЦИК-а, који сада, с друге стране, разматрају могућност да против оних који су подносили кривичне пријаве поднесу кривичну пријаву због лажног пријављивања кривичног дјела.

Босна и Херцеговина 09.12.2022 | 10:29

"Немам никакав проблем са кривичним пријавама. Предлажем да прођемо кроз кривичне пријаве против чланова ЦИК-а и да пошаљемо ургенцију за приоритетно рјешавање тих пријава и у сваком случају гдје дође до обуставе истраге - да се поднесу кривичне пријаве за лажно пријављивање кривичног дјела", предложила је Вања Бјелица Прутина, члан ЦИК-а, наглашавајући да је недопустиво стварање атмосфере страха, пријетњи, застрашивања и говора мржње само зато што је неко радио свој посао.

На самој сједници ЦИК-а истакнуто је да је договор да се не коментаришу и да се не излази у јавност са стварима о којима процес још траје, и у својим дискусијама остали чланови ЦИК-а подржали су приједлог Бјелица Прутине.

"Невјероватно ми је да најистакнутији носиоци јавних функција сматрају да је потпуно нормално и прихватљиво да се за сваку иоле значајнију одлуку подносе кривичне пријаве против чланова. Евидентно је да се подношење кривичних пријава против чланова ЦИК-а у задње три године користи као инструмент уцјене, принуде и застрашивања", истакла је Бјелица Прутина.

Када је ријеч о самим кривичним пријавама, у посљедњих пар мјесеци било их је неколико. Само је СНСД у два или три наврата подносио кривичне пријаве, посљедни пут јер је ЦИК "неважећи" листић прогласио важећим. Такође, странка БОСС Мирнеса Ајановића у неколико наврата подносила је кривичну пријаву против чланова ЦИК-а, а и неки појединачни актери као што је Иван Бегић, кандидат за предсједника, односно потпредсједника Републике Српске, такође су тражили кривичну одговорност чланова ЦИК-а. Кривичне пријаве углавном су се односиле на несавјестан рад у служби или злоупотребу службеног положаја.

Правни стручњаци са којима смо разговарали истичу да у неким случајевима има елемената кривичног дјела у одлукама које је доносио ЦИК, тачније да се може тражити кривична одговорност, међутим има истине у томе и да подношење самих кривичних пријава на одлуке које су утемељене у закону представљају чин застрашивања.

"Утисак је да се кривичне пријаве штанцају и фабрикују и када има и када нема основа за њих. Тај институт кривичне пријаве толико је дерогиран и просто се намеће утисак да се ради о притиску, застрашивању и једној врсти политичког театра. Не само да је обесмишљен тај институт, већ смо дошли до нивоа да су нам криминал и корупција прихватљиво понашање и у том смислу треба гледати и на те кривичне пријаве", рекла је Тања Топић, политичка аналитичарка.

Она истиче да ЦИК са најавом да ће подносити кривичне пријаве за лажно пријављивање кривичног дјела улази у ту врсту игре са политичким актерима и бесмислене тракавице које понекад вријеђају интелигенцију.

"Знамо да у коначници то неће дати резултате нити ће донијети неку врсту епилога и осим медијске сензације и пуњења новинских стубаца - неће бити ништа", рекла је Топићева.

Што се тиче самог Кривичног закона БиХ, кривично дјело лажно пријављивање дефинисано је чланом 234, у којем се наводи "Ко пријави неко одређено лице да је учинило кривично дјело прописано законом БиХ, а зна да то лице није починилац, биће кажњен казном затвора од шест мјесеци до пет година".

Милан Петковић, адвокат и посланик УС у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, говорећи о посљедњем случају због којег су чланови ЦИК-а добили кривичне пријаве, рекао је да је одлука ЦИК-а у процесу избора делегата из Републике Српске у Дом народа парламента БиХ незаконита те да је ЦИК одлуком о прихватању "неважећег листића изашао из законских оквира".

"Они су могли једино да утврде да ли је гласање спроведено у складу са законом или не и да се врати на поновно гласање", рекао је Петковић.

(Независне/ фото: ЦИК БиХ)