Кинески пут ка модернизацији: Развој света и напредак човечанства

Пут модернизације Кине може се пратити од 1921. године и оснивања Комунистичке партије, преко 1949, када је Народна Република Кина основана, покретања реформи и отварања 1978, па до 18. Националног конгреса, када се она унапређује и шири.

Свијет 09.11.2022 | 09:17

пише: Др Ивона Лађевац, заменица директора Института за међународну политику и привреду

Кинеска модернизација је нераскидиво повезана са социјалистичком модернизацијом која садржи јединствене елементе због којих не личи на модернизацију ниједне друге земље.

Прва највећа разлика огледа се у броју становника и одлучној намери кинеског руководства да процес модернизације  треба да значи бољи живот за све. Ниједног тренутка не одбацујући чињеницу да се ради о процесу који је дуготрајан, у његово остварење се кренуло са жељом да крајњи резултат буде просперитетно друштво засновано на правичности и правди, друштво које неће бити поларизовано.

Побољшавањем услова за унапређење економског развоја, модернизацијом производних процеса, остварени су бољи материјални услови који су и посредно и непосредно омогућили и културно-етички напредак и развој.

До овакве споне је дошло захваљујући кинеском етосу и сталној тежњи да све и увек буде у хармонији једно са другим, да се одржи и очува хармонија човечанства и природе. Јер, човечанство и природа чине заједницу живота.

Ако неограничено извлачимо из природе или јој наносимо штету, сигурно ц́емо се суочити са њеном осветом. Због тога је Кина, иако опредељена за континуирану модернизацију, посвец́ена одрживом развоју, али и очувању природе и њених ресурса. У овом смислу, можемо говорити о кинеској модернизацији као и специфично неинвазивној.

И баш као што је неинвазивна према природи, кинеска модернизација није ни на који начин агресивна ни према другим народима и државама. Посвец́еност миру, развоју, сарадњи и обостраној користи, уз чврсто опредељење да се очува светски мир и развој, лежи у основи кинеске модернизације. Кроз њено остварење, Кина даје вец́и допринос миру и развоју у свету.

Развој земље је могућ ако се не праве разлике између људи, ако се наступа са становишта човечности и ако су врлина и опште добро стални мотив.

Кинески “рецепт” није могуће преписати, али он јесте пример како је за сопствени развој важно да знамо себе, чиме располажемо и који нам је циљ. Такође је и пример да готова решења не постоје, кључ је у иновативности, посвећености и пожртвованом раду.

(БН)