Вукановић открио ко је ко и како режим побјеђује

Не желим на било који начин да кокетирам са режимом. Или ми или они. То је политика коју је имао и Драшко Станивуковић, али је одустао од те политике - поручио је ово у интервјуу за Српскаинфо, лидер Листе За правду и ред Небојша Вукановић.

Република Српска 08.11.2022 | 12:00

На спекулације да је Додиков „тројански коњ“ одговара ријечима да би „режим давно пао да су сви тројанци као он“. Вукановић у наставку говори зашто синдикалце Божу Марића и Ранку Мишић сматра плаћеницима режима, због чега мисли да се Станивуковић приклонио власти, зашто је одбио да пређе у СДС, боји ли се „папака“ у властитим редовима.

Зашто не може бити дио ни једне странке, зашто стално улази у сукобе са опозицијом, хоће ли користити службено возило и ко хоће да му “подвали” туђег возача, због чега никада не би стајао поред Додика и сликао се са њим. На ова и многа друга питања Вукановић одговара без “длаке на језику”.

Да ли сте ви Додиков “тројански коњ” за рушење опозиције?

Када би сви били као ја, истрајни у бескомпромисној борби против режима, вјероватно би он пао још 2014. године. Нажалост, захваљујући двоструким играчима који збуњују народ, кокетирају са режимом, прелазе с једне на другу страну због личних интереса умјесто да се боре без компромиса и када томе још додам корупцију, крађу гласова и насиље, то је узрок зашто овај режим опстаје 20 година.

О синдикалцима Ранки Мишић и Божи Марићу, који су ме назвали Додиковим “тројанским коњем” за рушење опозиције, говорио сам више пута до сада. То су плаћеници режима. Марић је човјек који је раније био награђиван, као и Ранка Мишић, низом неких чланстава у институцијама или неким управним одборима.

Мишићева и Марић су људи који одрађују прљав посао, контролишу власнике предузећа и слично. Умјесто што Марић држи слово о мени и мом опозиционом дјеловању, паметније би му било да пружи подршку обесправљеним и пониженим радницима и да ми се придружи у борби против тајкуна и власника који искоришћавају раднике.

Подсјетићу да сам и раније био оштро нападан због ствари на које сам указивао, од тога ко ће бити кандидати опозиције на изборима, преко тога да ли Обрен Петровић треба да буде носилац листе СДС-а, па на крају за Нешића и Селака. Био сам усамљен у опозицији када сам говорио да су Нешић и Селак “тројански коњи” који су направили пакт са режимом и да имају задатак да збуне гласаче и одбију људе да не излазе на изборе.

Наравно да са њима двојицом нема промјена и да их је режим избацио из власти како би кокетирали са опозицијом и збуњивали народ. Нажалост, све оно на шта сам указивао протеклих десет година показатељ је да сам био у праву.

Често сте у сукобу са дијелом опозиције, да ли мислите да сте увијек у праву?

Апосулутно. Вријеме је показало да јесам. Најбољи примјер су Нешић и Селак, за које сам дуго времена указивао да играју двоструку игру. Сваки пут када сам указивао да не треба правити пакт са ђаволом, да не треба правити труле компромисе и да не треба мијешати бабе и жабе да би се дошло до резултата, био сам у праву.

Ја сам неко ко инсистира на кристално чистој и бескомпромисној борби, без било каквих сликања, кокетирања, давања привида легитимитета овим узурпаторима. Вријеме је показало да сам био у праву. Никада нисам имао погрешну процјену. У опозицији је погрешно то што се ћути и што се стављају ствари под тепих. Погрешно је да се толерише појединцима непринципијелно понашање, политичка трговина и корупција. Кристално сам чист и нико ме ни за шта не може ухватити.

Највећи удари режима иду управо по мени, од судског прогона до свега осталог. Увијек сам се повлачио за општу ствар, помагао опозиционе кандидате од градоначелника до кандидата за предсједника. Никада нисам тражио ништа заузврат нити добио било какву функцију. Желим бити принципијелан и не желим да ћутим и калкулишем. Хоћу на вријеме да упозорим на неке негативне појаве за које се на крају испостави да сам био у праву.

Значи остајете при ставу да се Драшко Станивуковић удаљио од опозиције и приклонио власти?

Не мислим, већ се то види. У кампањи је био врло благ. Док се борио да буде кандидат за инокосну функцију на овим изорима ишао је широм Српске, држао конференције за медије о корупцији и криминалу, нападао режим, најављивао рушење "Кајака"… Међутим, како није постао кандидат за предсједника Српске, он се повукао.

Гледао је само како ће он и његови најближи сарадници које је поставио на листу ПДП-а у Бањалуци за НС РС извући корист. Јасно је да су посланици са те листе његова екипа и да је имао само за циљ да те своје људе угура у НС РС и добије преко њих политичку моћ. Није био уопште истрајан нити у кампањи нити је био истрајан када је требало да се брани воља народа. На два претходна скупа у Бањалуци је ћутао, а ћутао је, како и сам каже, мјесец дана. На крају, за мене је недопустиво да Драшко иде и да се слика са Додиком у више наврата, те да има неког интимизирања међу њима, да један другом нешто шапћу и да се састају.

Недопустиво је да га Додик хвали, да га његова кћерка хвали, као и онај Додиков преторијанац Милан Мито Тегелтија. Те ствари су за мене недопустиве. Он једноставно мора схватити да није обећао народу, када је долазио на власт, да ће кокетирати са режимом и правити труле компромисе, да ће давати тајкунима дозволе, да ће запослити 100 људи без конкурса, да ће намјештати тендере… Људи су разочарани у њега.

Шта Бањалучани мисле о Драшку најбоље се могло видјети на два скупа гдје су га врло млако поздравили док су мене, који сам бескомпромисан, поздравили са највише овација. Зашто? Зато што не желим на било који начин да кокетирам са режимом. Или ми или они. То је политика коју је имао и Станивуковић. Сјетите се да му је Додик псовао мајку, да га је Лукач ударао, и док је био тако жесток опозиционар и борио против накарадног система имао је подршку народа.

Како је почео да прави заокрете, калкулише и тргује са режимом, што је очигледно на примјеру скупштинске већине, тако се осјети да његова популарност и подршка у народу пада. Мислим да су његови заокрети погубни. Цитирао бих Његоша који каже: „пиј шербета из чаше свечеве, али сјекиру гледај међу очи“. Сви они из опозиције који уђу у било какав однос са Додиком, врло брзо нестану са политичке сцене Српске.

Довољно је погледати гдје су данас Огњен Тадић, Драган Чавић, Давор Шешић и други који су се из неких разлога приближили Додику. Станивуковић је дуго времена имао исту политику као ја – ми или они. На тој политици бескомпромисне борбе са режимом добио је подршку Бањалучана.

Нико од Бањалучана није гласао да се он слика са Додиком, да му даје ријеч и да га назива предсједником. Додик није предсједник, једино ако Драшко већ није у СНСД-у. Какав је он предсједник да га јуче поздравља и слика се са њим. То су ствари преко којих не желим да пређем и хоћу да се од тога оградим.

Из тога прозилази да власт и опозиција не смију ни стајати на истом мјесту.

Не, они нису власт. Ово није власт и опозиција. Ми имамо једног тиранина и узурпатора који граби све пред собом и који је спреман да ставља мету на чело људима, прогони политичке противнике и оставља народ без посла и хљеба. Он злоупотребљава институције. Да смо ми нормална држава гдје имате власт и опозицију која се политички разликује у неким ставовима то би било уреду.

Међутим, пошто живимо у једном тоталитарном систему у којем је један човјек истовремено и предсједник Владе и министар у сваком ресору, и директор, и који сам о свему одлучује, који себе поставља за некрунисаног цара, који себи приграби буџет од 50 милиона КМ и који је спреман да на најбруталнији начин злоупотребљава јавни сервис за обрачун са политичким неистомишљеницима, да пласира лажне вијести, да ставља људима мету на чело, да прогони људе који му нису лојални…

Са таквим људима нема шта да се стоји. Нећу никад нигдје бити на било каквој церемонији гдје ћу стајати са Додиком и сликати се, зато што је тај човјек узурпатор.

Дакле, Станивуковићу замјерате јер је стајао са Додиком. Да је умјесто Додика био премијер или неки министар, да ли бисте му исто замјерили?

Мени је Додик персонификација режима. Не желим ни са ким од њих било гдје да се појављујем. Али било је логично да се јуче у Чесми умјесто Додика појавио премијер Радован Вишковић, ако је већ Влада дала дио средстава за изградњу тог мост. Шта ће Додик тамо?

Да ли је истина да вам је Мирко Шаровић нудио да пређете у СДС?

Мени су у више наврата нудили да пређем у СДС, али сам то одбио. Рекао сам им да нисам човјек од партије и да не могу да улазим у СДС. Можда је то био и један од услова да будем кандидат за једну од инокосних функција, али нисам желио да уђем у СДС и изневјерим своје људе.

Зашто сте одбили ту понуду?

Имам, прије свега, екипу коју сам окупио и не желим да их изиграм и оставим на цједилу. Мислим да народ тражи нешто ново у политици и да у СДС не бих могао направити много. Био бих један човјек, који би могао да држи слово, али не бих могао суштински било шта да одлучујем. Нисам човјек који може бити члан неке партије.

Превише сам слободан да бих могао бити дио неке партије у којој мора бити превише компромиса. Да сам желио прећи у СДС прешао бих давно. Нуђено ми је давно да уђем у ту странку, и прије Мирка Шаровића.  Моја листа за НС РС је на овим изборима освојила четири посланика, што говори да смо, ипак, једна специфична политичка снага која је много вреднија од неке позиције.

Да ли сте очекивали ове резултате које сте добили на изборима?

Апсолутно. Говорио сам да ћу имати посланика у Представничком дому ПС БиХ и посланички клуб у НС РС. Мора се знати да смо ових 32.000 гласова ми одбранили. Сигуран сам да је резултат много већи, али нисмо могли да га одбранимо у неким срединама као што је Добој, Зворник, Приједор и још неке регије.

Тврдим да резултат са ових избора не одражава праву вољу народа. Сигуран сам да је моја листа освојила најмање шест мандата. То би се показало као тачним да се приступило поновном бројању гласова, али, нажалост, ЦИК је претворена у централни изборни картел за крађу гласова. Сигуран сам да би резултат избора био потпуно другачији да су поново пребројани гласови за НС РС.

Имаћете Клуб у НС РС, да ли ћете користити службено возило и возача, и да ли ћете запослити савјетника?

Имам право на секретарицу и возача. Службени ауто ћу користити када будем ишао у НС РС, а за друго ми не треба јер скоро 25 година возим себе сам. Мени није приоритет да имам службено возило и возача, али сваки предсједник клуба има право на то, па зашто бих ја био изузетак. Инсистираћу на томе да мој возач буде из Херцеговине, а не из Бањалуке или Градишке. Не може ме возити човјек који је удаљен од мене 400 километара.

Наравно да ћу гледати да дам посао секретарице у мом кабинету и возача неким људима који су са мном од првог дана и који су ми лојални. Нећу дозволити да ми дају неког возача који је ту запослен по партијској линији. Хоће да ми наметну некога ко већ ради у НС РС, а знамо да су тамо сви људи запослени по партијској линији или су из СНСД-а или неке његове приколице, као што је УС и ДЕМОС.

До сада је било правило да шеф клуба склопи уговор о дјелу и запосли свог човјека. Уговор траје док је он шеф клуба. Сви су тако радили од Дениса Шулића, па надаље. Сви имају секретарице и возаче које су они одабрали. Сад хоће да ја будем изузетак па да ми дају некога кога су они одабрали. Не може.

Да ли ће ваш Клуб у НС РС подржати ишта што предлаже власт?

Сигурно нећемо бити против нечега што иде у корист грађана попут повећања плата, повећања минималца, заштите радника и слично. Остало ништа не долази у обзир. Вјерујем да ће се моји људи из Клуба искрено борити против овог накарадног система, а свако од њих ће имати специфичан стил наступања у НС РС и јавности.

Да ли се плашите да би и код вас могло бити папака?

Не. То су људи у којем сам апсолутно сигуран. То је наша вриједност. Нису могли апсолутно никога од одборника да ми узму у Требињу. Нико ме није издао у протекле двије године, ма колико су се трудили да ми узму неког одборника. Сигуран сам да ће тако бити и у НС РС.

Ко су ваши гласачи, односно, од кога сте узели гласове с обзиром на то да сте нов покрет на политичкој сцени?

То су наши гласачи. Нисмо никоме узели гласове. То се  најбоље показује на примјеру Требиња и Херцеговине гдје је СНСД смањио резултат за готово 30 одсто. Истовремено, на претходним изборима 2018. године, опозиција је освојила два директна мандата у Херцеговини, а на овим изборима три.

Опозиција је 2018. године имала укупно око 4.900 гласова у Требињу, а на овим изборима 6.100, што говори да ми растемо 20-30 одсто, а СНСД пада. Моји гласачи су људи који су незадовољни политичким системом у којем живимо. То су млади људи, многи од њих су апстиненти, многи су образовани.

Мислим да су то људи којима је стало да се из коријена мијењају ствари у овој земљи и који не желе да се ту праве неке козметичке промјене већ инсистирају на радикалним крупним заокретима.

Како функциониште ваш покрет с обзиром на то да немате органе странке? Ко су људи који одлучују унутар покрета?

Ми сједнемо па се договоримо. Разговарамо и договарамо се. Људи који су именовани за повјеренике имали су потпуну слободу да састављају листе за парламент. Ми радимо на бази повјерења све док ти људи не изгубе моје повјерење. Кад изгубе повјерење са тим људима се прекида апсолутно свака сарадња.

(Српскаинфо  ФОТО: МИОМИР ЈАКОВЉЕВИЋ/РИНГИЕР)