"Шта је човјек урадио, то је за сваку осуду"

“То је за сваку осуду што је човјек урадио, али гдје су сви ти људи који су све то коментарисали? Гдје су сви ти људи који су шеровали, лајковали, подржали тог човјека? Ту је кључно питање. Мислим да у овом случају треба да оптужимо човјека и ту нема дилеме, али је оно што се десило искључиво на грађанима.”, каже Јурић.

Република Српска 04.11.2022 | 22:36

Самоубиство Младена Дулића из Лакташа, који је дигао руку на себе због видео снимка обајвљеног на друштвеним мрежама, била је једна од тема у емисији "Изазови" БН телевизије.

- Особа која је направила снимак младића Младена Дулића, законски се може санкционисати само за неовлашћено снимање. Међутим, важна је колективна одговорност друштва, каже  Игор Јурић, директор Центра за несталу и злостављану дјецу из Београда.

“То је за сваку осуду што је човјек урадио, али гдје су сви ти људи који су све то коментарисали? Гдје су сви ти људи који су шеровали, лајковали, подржали тог човјека? Ту је кључно питање. Мислим да у овом случају треба да оптужимо човјека и ту нема дилеме, али је оно што се десило искључиво на грађанима.”, каже Јурић.

“Онога тренутка када се фотографија или видео снимак пусти у дигитални свијет, ви више немате контролу над тим, нити знате који круг људи је укључен у то злостављање? Апелујемо на родитеље да провјере како њихово дијете проводи вријеме ван куће и да његују однос повјерења.”, наглашава омбудсмен за дјецу Републике Српске Гордана Рајић.

Правосудне институције требају бити отвореније према онима који пријављују кривична дјела вршњачког или насиља на интернету.

“Притисак јавности ће свакако утицати на то зато што су код нас сви ти органи постављени на потпуно погрешан начин. Они се не баве откривањем кривичних дјела, они само поступају по пријавама.”, наводи адвокат Бојан Стојановић.

- У порасту је вршњачко насиље у Републици Српској, наводи психолог Данијела Остојић.

“Мислим да школски систем иако има протоколе, исте не примјењује. Или, просто људи у школском систему нису довољно свјесни да се заправо ради о вршњачком насиљу. Тако кажу нпр. `Ма пустите их, то су дјеца, само се играју!`, а ја у подацима добијем чисту клиничку слику агресивног понашања.”

- Дијете које је агресивно такође је жртва, као и оно које трпи насиље, додаје Остојићева.

“Не зна се коме је ту теже. Ми углавном радимо са жртвама вршњачког насиља. То су углавном дјеца посљедње 2-3 године са изузетно депресивном клиничком сликом, са вербализацијама типа: `Ја не могу више да издржим! Ја ћу се убити!`

Такве изјаве су аларм за узбуну. Савјет родитељима даје Игор Јурић.

“Сједите са дјететом од 12-13 година и читајте коментаре и слушајте дјецу како они закључују да ли је нешто шала? Да ли је нешто увреда или један коментар позитиван? Реагујте када видите да су погрешна размишљања Вашег дјетета, али то заједно радите.”

Адвокат Стојановић, апелује на полицију и Тужилаштво који процесуирају ова кривична дјела да се и код њих више ради на едукацији, да се више специјализују. Односно да постоје лица која ће водити такве предмете, да се ангажују стручна лица као сарадници у тим предметима. 

На насилне облике понашања утичу друштвена средина и интернет, зато је потребано развијати свијест о интернет и вршњачком насиљу, како би се заштитили од фаталних исхода, закључено је у " Изазовима".

(БН)