Највеће пријетње по човјечанство су у великом убрзању

У разговору је изнео став да би политичари требало прво да се побрину за рат у Украјини, а тек потом да решавају кризу у Ирану, Израелу или Кини. Истовременое би морали размишљати о инфлацији и рецесији, односно стагфлацији.

- Еврозона је већ у рецесији и мислим да ће бити дугачка и ружна. У Великој Британији је још горе - тврди он.

Говорећи о пандемији, споменуо је како је ситуација под контролом, али да би се ускоро могле појавити нове варијанте цовида-19. Каже да су климатске промене "успорена катастрофа која се убрзава". За сваку од 10 претњи које описује у својој књизи, како је рекао, може изнети десет примера који се догађају у овом тренутку, не у далекој будућности.

Потом је на неколико примера говорио о претњи која се тиче климатских промена.

- Љетос је владала суша у свим деловима света, па тако и у САД-у. У близини Лас Вегаса суша је била толика да су тела мафијаша из 50-тих пронађена у исушеним језерима. У Калифорнији фармери продају своја права на воду јер им је то профитабилније него да нешто узгајају. На Флориди више не можете осигурати кућу на обали. Половина Американаца мораће да се пресели на Средњи запад или у Канаду. То је наука, а не нагађања -рекао је.

Друга претња коју у својој књизи описује тиче се односа САД-а и Европе. Тврди да би Америка на Еуропу могла да изврши притисак с циљем да ограничи економске односе с Кином јер не жели да угрози америчку војну присутност на континенту. Тврди да се такав сценарио већ одиграва.

- САД је донео нове прописе којима се забрањује извоз полуводича кинеским компанијама за вештачку интелигенцију (АИ), војну употребу или квантно рачунарство. Европљани желе да настав4 пословање са САД-ом и Кином, али то неће бити могуће због питања националне безбедности. Трговина, финансије, технологија, интернет: све ће се поделити на два дела -тврдио он.

Амерички економиста коментарисао је како је Немачка јако грешила јер се у великој мери ослањала на енергију из Русије.

На молбу да упореди кризу из 70-тих година прошлога века, када је свет такође проживљавао енергетску кризу, високу инфлацију и стагфлацију, с данашњом ситуацијом рекао је да је данас пуно теже.

- У то време нисмо имали толико јавног и приватног дуга као данас. Ако централне банке подигну каматне стопе у борби против инфлације, то ће довести до банкрота многих ‘зомби‘ компанија, банака у сецни и државних институција. Осим тога, нафтну кризу узроковало је пуно више геополитичких шокова него тада. Замислите само какве би последице имао кинески напад на Тајван, који производи 50 одсто свих полупроводника на свету, од чега 80 одсто врхунских. То би био глобални шок. Данас пуно више зависимо о полупроводницима него о нафти - упозорио је Роубини.

У својој књизи као највећу мегапретњу описује климатске промене.

- Морамо да бринемо о свему истовремено, јер су све те мегапретње повезане међусобно. Један пример: тренутно нема начина да се значајно смање емисије ЦО2 без економског пада. Иако смо 2020. имали најгору рецесију у 60 година, емисије стакленичких гасова пале су само за 9 одсто. С друге стране, без снажног економског развоја, нећемо моћи да решимо проблем дуга. Дакле, морамо да пронађено друге начине за раст без емисија стакленичких гасова- рекао је.

Изразио је забринутост у опстанак демократије против ауторитарних система попут Русије или Кине. Подсетио је да су демократије крхке када се догађају велики шокови у свету, додајући да се увек нађе неки мачо мушкарац који каже да ће ‘спасити државу" и онда кривицу свали на странце.