Централна банка планира да подигне каматне стопе

У циљу обуздавања инфлације и постепеног повратка на ниво од два одсто, Европска централна банка (ЕЦБ) подигла је референтну каматну стопу са 1,25 на два одсто, што ће утицати и на Босну и Херцеговину у смислу раста тржишних каматних стопа укључујући и оне на кредите, међутим по мишљењу стручњака то неће ријешити проблем јер узроке инфлације треба тражити на другом мјесту.

Босна и Херцеговина 01.11.2022 | 13:38

"И на сљедећим састанцима очекујемо даље подизање каматних стопа, а све зато да се осигура што бржи повратак инфлације на циљани ниво од два одсто. Економска активност у еврозони успорила је знатно у трећем кварталу ове године, очекујемо даље слабљење до краја ове те на почетку идуће године", рекла је Кристин Лагард, предсједница ЕЦБ-а.

Иначе, одлука ЕЦБ-а услиједила је недуго након што су и америчке Федералне резерве крајем септембра подигле референтну каматну стопу, такође за 0,75 одсто. Ово повећање каматне стопе од стране ЕЦБ-а највеће је појединачно повећање у историји еврозоне, а осим референтне каматне стопе повећана је и стопа на прекорачене депозите банака, затим рефинансирање банака, као и на прекорачене позајмице банака.

"Раст каматних стопа само продубљује економске проблеме. Суштина инфлације у САД и Европи је потпуно другачија. Очекиван је одговор да се на монетарне потезе ФЕД-а ствари крећу у овом правцу, то само продубљује проблем и инфлација се не смирује. Податак да је у САД економски раст у трећем кварталу изнад очекивања ситуацију додатно компликује и то значи даљи раст каматних стопа јер смо удаљенији од рецесије, а инфлација се не смирује јер се не смирују тензије које стварају инфлацију", рекао је економиста Саша Стевановић, додајући да су цијене гаса негативне те да централне банке настоје да поврате изгубљени кредибилитет те да се монетарним инструментима настоје ријешити проблеми који нису монетарне природе.

Иначе, многи економисти сматрају да узрок инфлације није велика количина новца на тржишту, већ раст цијена енергената па и хране, тако да узроке проблема треба тражити у томе, а не подизати каматне стопе јер се инфлација на тај начин сасвим сигурно неће смирити, посебно не довести на ниво од два одсто. Истовремено, због повећања референтне каматне стопе ЕЦБ-а може се очекивати и раст камата у Босни и Херцеговини, међутим то је ствар пословне политике самих банака, а по овом питању већ су реаговале ентитетске агенције за банкарство које су донијеле одлуке с циљем "заштите корисника финансијских услуга".

Када је ријеч о каматама које се односе на банке, а које су такође повећане одлуком ЕЦБ-а, занимљиво је, рецимо, да је каматна стопа коју банке у Европи плаћају на вишкове изнад обавезних резерви 1,5 одсто, док је та каматна стопа у БиХ још на нивоу од минус 0,25 одсто. У суштини, банке на новац изнад обавезних резерви у Босни и Херцеговини имају трошак, а у Европи принос. Због овога, како сазнајемо, и Централна банка Босне и Херцеговине планира да реагује у смислу подизања каматне стопе на вишкове изнад обавезних резерви.

"Предузели смо активности по том питању. Чекали смо одлуку Европске централне банке и тренутно радимо анализе. Очекујемо да ћемо ускоро донијети одлуку како бисмо се ускладили са потезима Европске централне банке и свјетских банака и повећали те стопе. Разматрамо и могућност да се донесе одлука да се банкама нешто и плаћа по том основу и о томе ћемо свакако одлучивати до краја године", рекао је Драган Кулина, члан Управног одбора Централне банке БиХ.

Како незванично сазнајемо, у овом тренутку сасвим сигурно је да камата на обавезе изнад обавезних резерви неће бити негативна, а извјесно је да ће за почетак она износити нула одсто.

(Независне/ фото: БН)