Бал издајника без иједне поруке и Кустино понижење за све паре

Поклич „ђецо ооо ооо“ и јавно понижење Узурпатора и његових присталица од стране Немање Емира Кустурице, и једно велико НИШТА обиљежило је присилно окупљање робља у Бањалуци и скуп без икакве енергије и поруке.

Куста их је понизио за све паре које је извукао, преко Андрићграда и других пројеката, а многима још у ушима одзвања његово подругљиво ругање свима у лице „ђецооо 000“.

Испразне приче улизица, какофонија Жељке Цвијановић, уз уобичајен примитивизам и псовке Узурпатора, нису нешто што је неопходно сужњима и због чега су потегли далеки пут у Бањалуку, али је невјероватно да се на силу скупи силан народ, а да се не чује ниједна јасна порука, по којој би се памтио скуп, нити неки искрен усклик и скандирање подршке неком од организатора.

Најкомичније, или најтрагичније, је бесједа разјединитења и отпадника Ненада Стевандића о издаји и предсједницима Републике Српске, не схвативши да прозива управо Додика, јер је он једини на силу избацио из Палате Републике легално изабраног предсједника Николу Поплашена, по налогу ОХР-а и странаца.

Издајник који је издао и продао све своје менторе, од Радована до потоњих дана, осим Службе и Јовице Станишића, промијенио 10 странака, дрзнуо се да прича о издајницима и патриотизму! О море, о темпора!

Тужно је такође било гледати да о српству и патриотизму говори издајник и отпадник Драган Чавић, бивши предсједник Републике Српске који је након издаје и пребјега добио једва неколико стотина гласова у Бањалуци, а који је раније 20 година пљувао Додика, називао га најпогрднијим изразима и оптуживао за криминал, а сад се као миш подвукао под скуте зарад директорске функције у Електро-Крајини, синекуре и масних тендера.

Нема Додику спаса ако су му узданице и десне руке које чувају леђа папци и издајници, који су продали вјеру за вечеру, попут Бањца, Стевандића, Чавића, Тадића, или нижи башибозук попут Шешића, Тубина, Бабића, Бојића, Васића…

Жали Боже силне нафте и горива, стотина аутобуса, хиљаде сендвича и далеког пута које су потегли многи, да би видјели велико ништа.

Тачно ми је било дошло, да сам био ближе, да као ускок скочим на бину пред масу, вјерујем да би изазвао више овација и реакција од свих скупа.

(Небојша Вукановић)