Свјетска банка: БиХ су потребне инфлаторне мјере

Економски учинак свих шест економија Западног Балкана је и даље под утицајем рата у Украјини и посљедичног наглог повећања цијена енергије и успоравања глобалног раста, наводи се у најновијем извјештају Свјетске банке за земље Западног Балкана.

Босна и Херцеговина 24.10.2022 | 14:08

У извјештају је наведено да те кризе представљају значајне отежавајуће околности за регију, упркос расту на почетку године.

“Економски раст предвођен потрошњом и инвестицијама се у првој половини 2022. године, показао јаким, превазилазећи очекивања.  Запосленост је, до средине 2022.године, достигла историјски високе нивое у неколико земаља, па стопа запослености у регији сада износи у просјеку 46 одсто, што је повећање од три процентна поена од средине 2021.године”, прецизирано је у извјештају уз напомену да су сви сектори допринијели опоравку на тржишта рада, при чему су услуге, укључујући туризам, имале водећу улогу.

Наглашено је да замах раста сада почиње успоравати “у свјетлу растућих изазова”.

“Веће цијене енергије и хране доводе инфлацију до нивоа који нису забиљежени дуги низ година, чиме се смањује куповна моћ и повјерење пословне заједнице  Тржиште рада се почиње успоравати, уз успоравање запошљавања у условима високе инфлације и све веће неизвјесности”, прецизирано је у извјештају.

Директорика за земље Западног Балкана у Свјетској банци Xиаоqинг Yу поручује да владе спроводе неопходне мјере као одговор на растућу инфлацију и енергетску кризу, али да је “њихова цијена велика, јер се јавља значајно повећање јавних расхода.

“Од кључног је значаја да те мјере ублаже утицај кризе на најрањивија домаћинства и фирме, а Свјетска банка је спремна да земљама пружи подршку у тим настојањима“, каже  Xиаоqинг Yу.

У извјештају је наведено да ће притисак фискалне потрошње након шокова раста цијена хране и енергије анулирати раст прихода, који је резултат веће инфлације и застоја у фискалној консолидацији.

Такође се очекује се да ће се у 2022. години јавни дуг смањити, али ће и даље остати већи него у периоду прије ЦОВИД-а, док ће се услови финансирања пооштрити, како глобална монетарна политика буде покушавала обуздати инфлаторни шок.

“Иако је раст у првој половини 2022. превазишао очекивања за БиХ, јасно је да присутни шокови на тржишту могу утицати на изгледе за земљу у средњорочном периоду. На изгледе у регији утиче комбинација шокова. Чврсте везе БиХ са регијом и строжији глобални услови финансирања, као и очекивано успоравање и домаће и вањске потражње, ће такође имати утицаје на изгледе за БиХ“, каже Цхристопхер Схелдон, шеф канцеларије Свјетске банке у БиХ и Црној Гори.

Поред пооштравања услова финансирања, извјештај истиче и да су присутни ризици од распламсавања ЦОВИД-19 у зимском периоду, као и даљи притисак на глобалне ланце снабдијевања.

Према извјештају, неопходне реформе би требале укључити мјере за повећање нивоа конкуренције на тржишту, уклањање баријера за покретање пословне дјелатности, веће задржавање профита страних инвеститора у земљи и реинвестирање, унапређење квалитета образовања и подизање стандарда управљања, укључујући дигитализацију.

(Цапитал)