Поскупљења пријете да униште јесењу сјетву

Након прошлогодишње најскупље јесење сјетве у историји пољопривредне производње на нашим просторима, ратари су ове године суочени са новим цијенама репроматеријала, што ће се негативно одразити на јесењу сјетву.

Република Српска 15.10.2022 | 20:35

На прагу јесење сјетве, дилеме нема, упркос вртоглавим цијенама репроматеријала, ратари неће сијати мање.

“Ја ћу још мало да повећам сијање пшенице, зато што је прошле године била суша, тако да не знамо шта може бити следеће године. Сав репроматеријал је отишао од прошле године, што се тиче ђубрета отишао је на 200 одсто, пшеница неких 100 -150 одсто, ми морамо урадити све што се тиче посла, јер ако не уложимо, немамо се чему надати следеће године”, каже Живко Марковић, пољопривредник из Љесковца.

“Неће се сијати мање, јер ће људи посијати пшеницу из амбара, што значи да неће купити декларисано сјеме. Пшеница из амбара није добре клијавости и није сјеме које је испитано”, истиче Бошко Радић, пољопривредник из Бијељине.

Квалитетно сјеме тражи добру припрему земљишта, што је за рачуницу сељака превише трошкова, док је помоћ реосрног министарства више симболична.

“Министарство се огради, дана нам 500 КМ по хектару пшенице, имамо пола марке по литри горива”, тврди Живко Марковић пољопривредник из Љесковца.

Помоћ на кашикицу неће умањити рекордне цијене репроматеријала, док надлежни на сва звона најављују већу подршку, али тек од идуће године.

“Влада РС намјерава да у наредној години издвоји значајнија средства, око 150 милиона марака што зависи од усвајања Буџета РС крајем године”, рекао је Борис Пашалић, министар пољопривреде РС.

Иако је суша узела свој данак, агрономи на услове сјетве гледају оптимистично, напомињући, да је најважније испоштовати рокове.

“За разлику од претходних година, ове године стање земљишта је повољније, има довољно влаге у земљишту. Ратарима се савјетује да адекватно припреме земљиште за сјетву озимих усјева, односно, да примјене низ одговарајућих агротехничких мјера, почевши од основне обраде земљишта до сјетве, како би се испоштавао тај оптимални агротехнички рок”, објашњава Ђорђе Глишић из Агенције за пружање стручних услуга у пољопривреди РС.

Ипак, они који су и одустали од овогодишње сјетве, нашли су друго рјешење – аренда.

“Многи људи немају рачуна да сију, јер док плате услуге, док плате репроматеријал, многи људи се опредјељују да издају земљиште у закуп”, истиче Живко Марковић пољопривредник из Љесковца.

Проблема је много, а посао не може да чека. Суочени, ове године, са лошим приносом кукуруза, ратари сву наду полажу у зрно пшенице.

Загледани у небо, док марљиво обраћују своју земљу, не напушта их нада да ће идућа жетва бити довољно уносна како би покрила све трошкове.

(БН)