"Када Америка кихне, остатак свијета се прехлади"

Нуријел Рубини на Вол стриту има репутацију песимисте, 64-годишњи професор економије на Универзитету Њујорк и извршни директор компаније Рубини Макро Асосиетес је током година поделио толико суморних предвиђања, због чега је зарадио надимак Доктор Пропаст (Др. Доом).

Свијет 15.10.2022 | 18:45

Али многи млађи посматрачи тржишта заборављају да је Рубини заправо себи дао надимак још средином 2000-их, када је покушавао да упозори свет на надолазећу финансијску кризу. У 2006. години, када су инвестиционе банке и даље рутински давале биковска предвиђања о америчкој економији, Рубини је свакоме ко би слушао говорио да је на путу катастрофални пад тржишта некретнина у САД-у.

Медвеђи ставови

Његови “медвеђи” ставови су те године представљени у часопису Међународног монетарног фонда (ММФ), заједно с другим економистима који су дали далеко позитивније прогнозе. Лист преноси како је Рубини рекао групи од 300 службеника ММФ-а на састанку у Вашингтону да ће некретнински крах у САД-у на крају узроковати дубоку глобалну рецесију, што се и десило.

“Када Сједињене Државе кину, остатак света се прехлади”, рекао је, тврдећи да чак ни смањење каматних стопа Федералних резерви не би спасило ситуацију. Наравно, Рубини је био у праву. Америчко тржиште некретнина почело је да се распада 2007. године, што је на крају изазвало Велику финансијску кризу годину дана касније, а Фед није био у стању да спаси тржишта.

Стога би могло имати смисла обратити пажњу на Рубинијева упозорења о предстојећој економској пропасти овог пута, чак и ако се могу мало понављати. И сигурно су се понављали. Рубини је раније тврдио да ће америчка економија пасти у дубоку рецесију до краја ове године, идући тако далеко да оне који верују да је “меко слетање” и даље могуће, назива обмањивачима. Економиста сада тврди да идемо ка „стагфлаторној кризи за разлику од било чега што смо икада видели“.

Тешка деценија пред нама

У часопису Тиме објављеном у четвртак, Рубини је рекао да ће токсична економска комбинација ниског раста и високе инфлације довести до “масовних несолвентности и каскадних финансијских криза” широм света у наредним годинама.

Његов аргумент се заснива на идеји да улазимо у нову еру за глобалну економију након што су „хиперглобализација“, релативна геополитичка стабилност и технолошке иновације помогле да се инфлација задржи још од Хладног рата.

Рубини верује да ће наша нова ера “велике стагфлаторне нестабилности” бити подстакнута инфлационим трендовима попут старења становништва, климатских промена, поремећаја у снабдевању, већег протекционизма и преусмеравања индустрије – или процеса враћања прекоморских послова у њихове изворне земље.

А како би се борили против инфлације у овом окружењу, он тврди да ће централне банке бити присиљене да подигну каматне стопе на историјске норме, након година кретања у супротном смеру.

“Брза нормализација монетарне политике и растуће каматне стопе довешће домаћинства, компаније, финансијске институције и владе са високим задуживањем у банкрот и неизвршење обавеза,” тврди Рубини, напомињући да је приватни и јавни дуг као удео у глобалном БДП скочио са 200 одсто у 1999. на 350 одсто ове године.

Савет инвеститорима

Али, за разлику од многих других економиста и пословних лидера, он упозорава да званичници централне банке не могу да се “изневере” и одлуче да престану са подизањем каматних стопа у скорије време, иначе ће инфлација бити стални проблем широм света. У суштини, Рубини верује да су централне банке заробљене између “чекића и наковња” због тренутног инфлаторног окружења.

“Када се суочи са стагфлаторним шоковима, централна банка мора пооштрити свој политички став чак и када економија иде ка рецесији”, рекао је он.

Рубини је закључио свој текст неким мудрим саветима за инвеститоре: Избегавајте деонице и дугорочне обвезнице.

„Инвеститори морају пронаћи средства која ће их заштитити од инфлације, политичких и геополитичких ризика и штете по околину: то укључује краткорочне државне обвезнице и обвезнице индексиране инфлацијом, злато и друге племените метале, те некретнине које су отпорне на штету по животну средину”, поручио је.

(Курир.рс/ Блиц)