Сви смо ми потомци једне вјере и једног народа

Колико је духовна компонента важан елемент психе, душе, свијести свију нас? Исус каже да човјек не живи само од круха, него и од сваке ријечи која излази из Божјих уста. Не могу ни замислити како је некоћ људима у Конавлима или Мостару било тешко напустити православље. У та времена кад је религија била далеко присутнија у људским животима. Колико их је тешко оптерећивао њихов гријех? Колико их је прогонило што су пљунули на славску икону која је стољећима била у породици, коју је отац преносио на сина?

Босна и Херцеговина 09.10.2022 | 11:43

Склони смо да своје гријехове и падове оправдавамо, рационализирамо, да налазимо бројне изговоре, док код других нисмо толико „толерантни“. Али чим за неки свој поступак морамо тражити оправдања, то је добар показатељ да смо погријешили. Сјећам се кад је хрватски новинар Горан Милић правдао конвертитство својих Милића тиме што су они прије примања православља били погани. Слично ми је написао један Херцеговац у приватном разговору:

„Милорад Екмечић, један од главних идеолога великосрпске идеје у нашем времену, вели да је у овим нашим крајевима „религија била вододелница нација“ и ту се слажем с њим. Е, сад питам тебе: колико су они који су своједобно прелазили из вјере у вјеру, о којој год комбинацији преласка је ријеч, били освијештени припадници нације? Колико су ти релативно фришко покрштени пагани у моменту преласка на ислам били свјесни својег хрватства или српства? Мислим мало или нимало јер тај идентитет нису ни имали.“

Мој одговор:

Ви јесте потомци сељака које нитко није питао тко су и шта су, нити је иког тада било брига како се осјећа некакав Јово Мариновић или Милош Шарић. Али, први траг нам је народна поезија. Твоји преци, као и моји, нису пјевали о краљу Томиславу, не да нису пјевали, него нису никад ни чули за њега, иако је наводно круњен у њиховом крају. Нису знали ни изговорити име Франкапана, а Шубићи су им евентуално били само неуспјели освајачи њихове хумске земље (Херцеговине), иако по својој прилици и Шубићи су им били непознат појам.

А знаш о коме су пјевали? Чак и стољећима након што су их превјерили? Чак и вјековима након што су оставили православље и прешли у унију са Ватиканом? О Немањићима, о краљевићу Марку, о Обилићу, па чак и о Светом Сави од којег Вам и име долази; „Херцеговина светог Саве ђедовина“. Јел то идентитет?

Да, и ти и Милић имате право, није тада национална свијест била као данас. Да, Срби, Хрвати и Бошњаци јесу данас различите нације. Да, Хрвати, Срби и Бошњаци јесу народ из истог коријена којег је насилно подијелила вјера, туђа царства, страни завојевачи. Једни су били више под утјецајем источне културе (Бизанта, Османлија), други западне (Франачке, Ватикана, Хабсбурга).

Све је то точно.

Али, точно је и то, да Ви, конкретно из Херцеговине, Далматинске Загоре, ђела Црне Горе, ви сте најближи род Немањићима. Ту настаје српска држава, ту настаје српско племство, ту настаје српски језик, ту, на вашем камену.

И да вас насилно нису превјеравали у католицизам, данас би управо ви били најекстремнији Срби, као што сте сад екстремни Хрвати. Ви се осјећате као Хрвати и то је ваше право. Али немојте своје прађедове утјеривати у лаж, у некакво хрватство, кад моја баба као ни твоја није знала ни изговорити ријеч „Хрват“. Моја баба није уопће изговарала глас „х“.

Нису сви на овим просторима били православци. У Босни је прије доласка Турака било неколико вјера – православље, католичанство, аријанство, босанска црква, можда и славенски паганизам… Нису сви Хрвати, па ни Бошњаци потомци Срба. Нити су сви Срби потомци Срба. У нашим генима налазе се трагови бурне повијести Балкана, као и уобичајеног мијешања племена и народа.
Али у Херцеговини је доминирало православље јер су Немањићи православље узели за вјеру свог царства. Српско православље створило је царство на три мора, највећи цивилизацијски, повијесни, политички подухват јужних Славена.

Логично питање: Немањићи су православни Срби, Херцеговина им је база, шта су изворни Херцеговци, ваши преци?

Далматинска Загора, Херцеговина, дио Босне, дио Црне Горе и дио Србије (са Косовом) чине природну цјелину. Зови је Велика Херцеговина ако хоћеш, Илирија, Динарија, Велика Босна, Велика Србија…. али то је родна кућа – светосавља, српске нације, Немањића, епске јуначке поезије, штокавског језика….

Ви сте били Срби онда кад је Београд прелазио из руку Бугара у руке Мађара. Ви сте били Срби онда кад је „пукла пушка у Габели равној и ођекнула све до Невесиња“, а то није било тако давно, свега 100 година прије него што си се родио.
Не спорим вам да се данас осјећате као Хрвати, да прихваћате хрватски идентитет, да га градите, али није у реду што од својих предака правите оно што они нити су били, нити су знали изговорити, што се нисте одрекли њихових презимена, кад сте се већ одрекли свега што им је било свето.

Горан Шарић, независни истраживач

видовдан.орг

Фото: видовдан.орг