Захтјев ЕУ - Органска производња хране

Најмање 25 одсто домаће пољопривреде требало би до 2030. године да из конвенционалне пређе на органску производњу хране. Процес је почео, али циљ још није близу.

Босна и Херцеговина 08.10.2022 | 22:23

Органска производња хране један је од захтјева на којем инсистира Европска унија за све своје чланице, али и за оне државе које желе да приступе овој заједници.

Интерес произвођача за органску производњу последњих година расте, али то још увијек нису значајне површине. Произвођачи који су се опредијелили за овај вид производње, без коришћења синтетичких минералних ђубрива и пестицида, кажу да је то веома захтјеван посао, али да се уз труд, рад, вољу и жељу резултати постижу.

Осим тога, потребно је стално усавршавање, а учешће у пројектима, прије свега Европске уније, сигуран је пут до циља.

“На почетку је било тешко, пројекат је био јако захтјеван. Испоштовали смо све захтјеве . Пројекат се доносио на аутоматизацију, на водоснабдјевање, радили смо орошавање, побољшали гријање, модернизовали један пластеник од 700 квадрата, други смо доградили. У том смислу имамо пуно квалитетније објекте гдје ћемо моћи боље да производимо, више”, каже Сенад Омеровић из „Агрофуда“, Коњевић поље.

БиХ има природне услове за органску производњу, а по мишљењу Стеве Месаровића дипломираног инжињера пољопривреде најпогоднији су брдско-планински терени.

“Моје мишљење је да у БиХ и РС неки брдско-планински терени могу бити сертификовани и да тамо може бити органске пољопривреде, првенствено сакупљачка, било какви шумски плодови, да ли пужеви, гљиве, бобичасто воће и тако даље. Ми можемо сертификовати планину као што је Мајевица, Озрен и забранити употребу синтетичко-хемијских средстава тамо и оно што може да иде уз ту сакупљачку производњу јесте сточарство”, каже Месаровић.

С друге стране, директор Управе БиХ за заштиту здравља биља проф. др Горан Перковић сматра да брдско-планинска подручја која су удаљена од индустријских центара нису једина која су погодна за органску производњу. И подручје Семберије је иделно, каже Перковић и додаје да је за органску производњу битно да у земљишту не постоје остаци тешких метала нити пестицида.

“Оно што су наша истраживања показала је да чак и на земљишту у интензивној повртарској производњи  гдје имамо честу смјену парадајза, паприке, кромпира, значи интензивних култура гдје користимо више минералних ђубрива, пестицида, да чак и та земљишта нису имала повећан садржај тешких метала, остатке пестицида што је основа органске производње. Наша истраживања дошла су до закључка да би након двије до три године прелазног периода сва та земљишта могла да се нађу у систему органске производње”, каже Перковић.

Веома је важно да се схвати  шта је неопходно за један квалитетан процес органске производње. Није довољно да посједујемо само повољне услове, земљиште које није коришћено у претходном периоду, истиче професор Пољопривредног факултета у Бањалуци Миљан Цветковић.

“Ја стичем утисак у раду са произвођачима да већи акценат стављамо на то шта је потребно урадити у самој производњи технолошкој, да некако по страни остављамо шта је то што сваки произвођач који се бави органском производњом мора и административно задовољити. Мислим да је то озбиљан изазов за произвођаче који немају на жалост навику да воде евиденцију о ономе што раде, да то на неки начин верификују, јер то је уствари један од елемената који служи инспекторима да верификују њихову органску производњу”, каже Цветковић.

Најмање 25 одсто домаће пољопривреде требало би до 2030. године да из конвенционалне пређе на органску производњу хране. Тај процес је кренуо, али циљ још није близу.

“Сами неки показатељи су да смо 2018. године  имали око 26, 27 органских произвођача сертификованих, закључно са 2021. имамо око 70. Површине су нам биле око 280 хектара, сад су већ пребациле 1.300 хектара. Будући да је ово најбрже растући сектор у области пољопривреде
и прехрамбене индустрије самим тим је и економска оправданост велика. У суштини органски производи су за нијансу скупљи од домаћих конвенционалних производа, али сматрам да је здравље људи на првом мјесту”, каже Драгана Зец испред Министарства пољопривреде РС.

Здравље је императив. А иницирање, припрема и израда прописа о храни те њихово усклађивање са правном тековином Европске уније једна је од кључних активности које Агенција за безбједност хране БиХ у сарадњи са надлежним министарствима РС и ФБиХ континуирано проводи.  Тако је у протеклом периоду Савјет министара БиХ на приједлог Агенције донио више од 170 прописа о храни, који представљају основ за заштиту здравља и инетереса потрошача те омогућавање равноправног положаја произвођача на тржишту, саопштено је из Агенције.

(БН)