Свјетска банка указала на тромост опоравка економије

У Свјетској банци сматрају да је БиХ успјела да се добро одржи у времену пандемије због акумулираних вишкова и ниског јавног дуга.

Босна и Херцеговина 06.10.2022 | 08:58

Пандемија, рускоукрајински рат и константне унутрашње политичке тензије задали су значајне трошкове бх. економији, због чега неће бити у могућности да се врати на раст из времена прије пандемије, стоји у најновијем извјештају Свјетске банке о економским изгледима свјетске економије.

“Имплементација структуралних реформи и даље је трома због политичких фрикција, притисака честих избора и корупције која прожима све нивое, као и због фрагментације управљања између ентитета и кантона. Због посљедичног смањења социјалних давања, БиХ има једну од највећих стопа емиграције на западном Балкану”, наглашено је у извјештају.

У Свјетској банци сматрају да је БиХ успјела да се добро одржи у времену пандемије због акумулираних вишкова и ниског јавног дуга.

“Макроекономска стабилност успјела се одржати током посљедње декаде углавном због три главна економска сидра: Валутног одбора који је валуту повезао уз евро, система прикупљања индиректних пореза широм земље и очекивања приступа у ЕУ”, наглашено је.

Иако је због инфлације дошло до већих пореских прихода, у извјештају је напоменуто да је повећана јавна потрошња превазишла све позитивне ефекте.

“Потрошњу у 2022. години подстакле су мјере ублажавања посљедица инфлације на домаћинства и на предизборна давања, укључујући повећање плата и снажан раст капиталних инвестиција”, додали су у овом извјештају. Нагласили су да ће стварни бруто домаћи производ успорити на четири одсто у 2022. због преполовљене потрошње грађана и слабљења стварних расположивих примања”, речено је.

Постепени раст ће доћи, како је процијењено, углавном због очекиваних инвестиција у инфраструктуру, попут изградње вјетропаркова и аутопутева, као и због приватне потрошње и дознака из иностранства.

“Већи приходи због јачања извоза ће вјероватно бити поништени повећаним увозом дијелом због најављених инфраструктурних пројеката”, оцијењено је.

У саопштењу Свјетске банке кажу да рат у Украјини који је тренутно у току умањује изгледе за економски опоравак након пандемије у региону западног Балкана.

“Економска активност остаће у дубокој депресији током сљедеће године, с минималним очекиваним растом од 0,3 одсто током 2023. године, пошто шокови изазвани цијенама енергије и даље утичу на регион. Међутим, регион је до сада боље поднио ефекте руске инвазије на Украјину него што се раније предвиђало. Очекује се смањење регионалне економске активности за 0,2 одсто ове године, одражавајући раст изнад очекивања у неким од највећих економија у региону и опрезно проширење подстицајних програма из ере пандемије које ће спровести неке владе”, навели су они.

Игор Гавран, економски аналитичар, за “Независне новине” каже да се слаже с оцјенама из извјештаја о утицајима на БиХ, осим што истиче да је раст и прије пандемије био слаб и недовољан, што, по његовом мишљењу, утиче на исељавање које је било присутно и у ранијем периоду.

“Дакле, повратак на стање прије пандемије није довољан, него нам треба пуно више и озбиљне стопе раста да надокнадимо године и деценије стагнације и заостајања. Исељавање није узроковано само мањим социјалним давањима, него бројним другим разлозима, од којих су многи наведени већ у овоме саопштењу. И трагично је да се умјесто мјера за останак и повратак наших грађана предлаже све више увоз радне снаге, па чак и робота”, сматра он.

(Бука)