Ко ће наслиједирти руски трон? Већ почеле приче...

Свеопшта побуна избила је у Русији након што је председник Владимир Путин објавио “делимичну мобилизацију” за појачање снага у украјинском рату, притиснут успешном контраофанзивом Кијева на североистоку земље која је натерала његове трупе на повлачење.

Свијет 25.09.2022 | 10:52

Уследили су протести у земљи, забележене су потресне сцене жена које се опраштају од својих синова и мужева, док су Руси поново кренули да беже из земље. Неки су дошли и у Србију, а забележене су гужве и на руско-финској граници.
Колапс руске војске изазвао је оптужбе међу утицајним руским личностима, чак је и Путинов савезник, лидер Чеченије Рамзан Кадиров, рекао да је Москва “направила грешке” у рату. Услед посртања руске инвазије на Украјину многи се питају да ли ће и како Путин то да “преживи”. Гласине да унутрашњи кругови желе да свргну Путина с власти појачале су се крајем августа након убиства Дарје Дугине, ћерке филозофа Александра Дугина.
Неколико имена у оптицају
Ако би до свргавања Путина заиста и дошло, то би отворило и питање његовог наследника. До сада се више пута писало о томе.

Разлику чиниће начин на који Путин оде са власти. Ако се унапред одреди наследник, елите ће имати мање маневарског простора. Међутим, ако Путин напусти место председника изненада, уследила би борба за полуге утицаја.

Тренутно је у оптицају више имена за могућег Путиновог наследника.

Док су се крајем 2021. највише котирали министри одбране и спољних послова Сергеј Шојгу и Сергеј Лавров, они се више не помињу.
Сада су на листи Михаил Мишустин, Сергеј Киријенко, Вјачеслав Володин, Јури Ковалчук, Алексеј Наваљни, Јевгениј Пригожин, Виктор Золотов и Александер Куренков.

Михаил Мишустин (56)
Актуелни премијер до сада је приметно ћутао у вези инвазије на Украјину и у потпуности је избегавао тему рата. Ако Путин на крају буде тражио потпуну посвећеност свих бирократа по војном и питању Донбаса, та тишина могла би да им се замери, сматрају стручњаци.

Мало је вероватно га Путин види као свог наследника. Мишустин није довољно близак председнику и није успео да постане више од политичког технократе.

Према Уставу, премијер постаје вршилац дужности председника у случају да председник није у могућности да ради свој посао. Али овлашћења в.д. председника су ограничена и кад би Мишустин изненада био постављен на функцију в.д. председника без адекватне припреме нашао би се у веома тешкој ситуацији. Зависио би од председничке администрације, а све веће политичке одлуке које би сам донео сигурно би изазвале сукоб.

Сергеј Киријенко (60)
За разлику од тихог Мишустина, Киријенко је постао веома гласан откако је почела инвазија. Први заменик шефа кабинета сада је одговоран за надзор над сепаратистичким републикама у Донбасу, што за разлику од својих претходника гласно истиче.

Он је постао један од најистакнутијих политичара нове ере иако раније није показивао склоност да буде у жижи јавности.

Он сада говори гласно о фашистима, нацистима и јединственој мисији руског народа. У Донбасу је открио споменик “бабушки Ањи”, старици коју су Руси покушали да претворе у симбол “ослобођења” Украјине.

Киријенко је крајем ’90-тих са својих 35 година накратко био најмлађи премијер Русије.

Вјачеслав Володин (58)
- После Путина биће Путин – рекао је једном Володин.

Председник Думе, који је на то место изабран 2016. на предлог Путина лично, моћан је кандидат за потенцијалног наследника. Откако је из Кремља прешао у Думу, Володин је почео да износи провокативна саопштења а потом је удвостручио своје напоре позивајући на задржавање смртне казне у ДНР и ЛНР.

Од почетка инвазије Володин је и више него иначе истицао своју лојалност Путину. Прозивао је јавне личности које су се противиле рату као "издајнике“, тражио да се Русији плаћа природни гас и друга добра у рубљама, а Бајдена описао као "болесног и јадног“.

У очима многих руских званичника управо је он "први до Путина", са којим се познаје од 2001. Многе његове колеге описују га као оштроумног, јаког и способног политичара, којег није добро имати за непријатеља.

Јури Ковалчук (71)
Познат и као “Путинов банкар”, Ковалчук је главни акционар Руске банке и такође контролише највећу медијску холдинг компанију у земљи, Националну медија групу, а његов старији брат Михаил је директор Института Курчатов и близак Путинов пријатељ, који незванично саветује председника по питањима од генетског инжењеринга до биолошког наоружања.

Ковалчука је “Форбс” у мају 2008. уврстио по први пут на листу 100 најбогатијих Руса, на 53. место са процењених 1,9 милијарди долара. Након наметнутих санкција 2018, његово богатство је спало на 650 милиона.

Ковалчук поседује дачу у Соловјовки, а међу комшијама су му Путин, те бизнисмени Владимир Јакунин, Андреј и Сергеј Фурсенко, Виктор Мјачин, Владимир Смирнов и Николај Шамалов.

Био је један од неколико појединаца који су се нашли на мети америчких санкција након анексије Крима. Према америчком Министарству финансија, Ковалчук је близак Путинов саветник а познато је да је свадба Путинове ћерке Јекатерине Тихонове за Кирила Шамалова одржана у његовом скијалишту “Игора” 2013.

Алексеј Наваљни (46)
Затворени лидер руске опозиције и активиста организовао је антивладине протесте у Русији и кандидовао се за канцеларију да заговара реформе против корупције и Путинов режима, који избегава чак и да га помене по имену.

Лидер је партије Русија будућности и оснивач Антикорупционе фондације (ФБК). Организација Амнести интернешенел сматра га “затвореником по савести”. Носилац је Сахарове награде за свој рад на људским правима. Такође има преко шест милиона пратилаца на “Јутјубу”, где је објављивао материјал о корупцији у земљи.

У августу 2020. отрован је нервним агенсом “новичок” док је летео из Сибира за Москву. Хитно је превезен у Берлин и пуштен месец дана касније. Али, чим је слетео у Москву ухапшен је у јануару 2021, под оптужбом да је прекршио правила условне слободе док је био у Немачкој, на основу осуде из 2014. У марту ове године Наваљни је осуђен на додатних девет година затвора због проневере, а АИ је то суђење описао као лажно.

Налази се у високо обезбеђеном затвору. У августу је прославио дан кад је отрован као “други рођендан”.

Јевгениј Пригожин (61)
Шеф је руске плаћеничке групе Вагнер и понекад га зову “Путиновим куваром” због ранијих угоститељских послова.

Лист "Тајмс" је раније писао да се сматра да је Пригожину Кремљ наредио да надгледа активности Вагнера у Донбасу након што је фотографисан са екстремно десничарским чланом руске Думе за којег се знало да је на првим линијама фронта у Украјини.

Пригожин пориче да је финансијер Вагнера, али оптужбе су упорне, деманти про форма, а његово постојање јавна тајна. Често је био на удару оптужби за корупцију, посебно од Наваљнијеве ФБК, која га је оптужила да је незаконито прикупио скоро милијарду рубаља личног богатства.

Недељама након што је увео санкције неколицини руских елита као одговор на инвазију на Украјину, ФБИ је поновио да је Пригожин тражена особа због наводног мешања у америчке председничке изборе.

Виктор Золотов (68)
Моћни безбедносни званичник је годинама био уз Путина за разлику од осталих генерала који су долазили и одлазили и његов је бивши телохранитељ.

Унук генерала Золотова похађао је британску школу Кранли у Сарију, заједно са блиским пријатељима Луизе Розове, 19, Путинове тајне ћерке која је наводно нестала са друштвених мрежа пре почетка рата у Украјини.

Путинов “омиљени генерал” актуелни је члан Безбедносног савеза земље и шеф Националне гарде Русије, која је изгубила десетине хиљада људи у Украјини од почетка инвазије.

У марту је признао је да руска операција у Украјини није ишла тако брзо како је Кремљ желео, што би му се могло обити о главу кад је реч о Путиновом наследнику. Недавно је избила афера да је Золотов наводно ишао на луксузна путовања у Африку са младим манекенкама.

Александер Куренков (49)
Путин је свог бившег личног телохранитеља крајем маја именовао за министра за ванредне ситуације, неколико месеци након што је његов претходник Јевгениј Зиничев погинуо под мистериозним околностима.

Генерал-мајор Александер Куренков шести је телохранитељ руског председника који је именован на високу државну дужност, пренео је тада “Јутарњи лист”.

Путин промотес персонал бодyгуард то 'Емергенциес Министер' афтер предецессор мyстериоуслy фелл то хис деатх фром а 90фт wатерфалл.

Мајор-Генерал Алеxандер Куренков хас беен номинатед тодаy бy Путин. пиц.тwиттер.цом/ВАW90ХтWРК

— Паул Гоwард (@ПаулГоwард) Маy 25, 2022

Куренко је познат и као “човек без лица”, а о његовој прошлости се мало зна. Неки тврде да је служио у безбедносним агенцијама ФСБ и ФСО.

- Путин га лично добро познаје, а његов избор значи да ће, према речима шефа државе, Куренкову његове лични, службени и професионални квалитети омогућити да обавља ту функцију - рекао је у мају портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Министар за ванредне ситуације је важна функција у Русији. Особа на тој функцији одговорна је за борбу с поплавама, шумским пожарима и олујама, али се сматра да су кључна безбедносна питања такођер у његовом портфељу, наводи “Јутарњи лист”.

(Блиц)