Цијена хљеба у Републици Српској већа него у ЕУ

Цијена хљеба у Републици Српској енормно је висока. Томе у прилог иде и чињеница да је тај производ у Европској унији у просјеку 18 одсто скупљи него лани, док домаћи потрошачи морају издвојити чак 30 процената више новца за ову основну животну намирницу. Хљеб је толико поскупио да га пензионери једва приуште.

Република Српска 24.09.2022 | 19:50

“Хљеб је код нас веома скуп, за просјечног грађанина. За пензионере и ове са малим примањима је скупо. И јесте скуп али шта је ту је, не може се против тога, јести се мора", кажу незадовољни грађани.

И тачно му је цијена као да је са седам кора. Просјечна векна хљеба креће се од 1.70 до 2.20. да ли ће се зауставити бар на тим бројкама, нико не улива наду.

“Што се тиче снабдијевања пшенице и брашна у неком наредном периоду сигурно је и стабилно, али што се тиче цијене то зависи од цијена на берзи и ту не можемо бити сигурни", наводи Раденко Прелемиш, предсједник удружења пекара РС.

Неспорно је да је дуг и тежак пут од голе њиве коју треба засијати пшеницом до једног топлог свјежег хљеба. Па тако све креће од сељака чији рад није цијењен.

“Откупна цијена сада је негдје око 60КМ, знате да је у моменту жетве цијена пшенице била 64, то је ван сваке памети", каже Бошко Радић, пољопривредник из Семберије.

Иде преко млинара и пекара који додатно улажу и неуморно производе.

“Од једног килограма брашна добијемо 2 ипо хљеба. Један килограм брашна кошта 1.5КМ а наша цијена хљеба у малопродаји је 1.70. И сада када се на тај уторошак брашна додају остале сировине, радна снага и енергенти, хљебу у малопродаји није велика цијена", закључује Александра Росуљаш, технолог у производњи у пекари и долази до купца који све то на крају дебело плати.

“Купујем хљеб сваки дан некад и два, пошто је петочлана породица мало је један хљеб. Значи само за хљеб дневно 4 КМ скоро. То је јако скупо, велики су трошкови за храну. Просјечна породица потроши готово 100% примања на храну", каже једна Бијељинка.

Не расту цијене само код нас. И становници ЕУ купују скупљи хљеб. Међутим, док је код развијених земаља тај раст на неком нивоу од 18 процената, за нас сиромашне изгледа није могло мање па је цијена хљеба код нас порасла је за око 30 одсто.

“Код нас, када је у питању пољопривреда, имамо мању продуктивност, а с друге стране имамо мање подстицаје који су минорни за разлику од земаља ЕУ", наводи економиста Миленко Станић.

Некада је хљеб тежио један килограм. Плаћали смо га око пола марке. Давно је било то вријеме, јер сад нема ни хљеба од килограм, а у пекари једна кифлица кошта колико је донедавно коштала векна хљеба.

(БН Фото: Геттyимагес)