Већа плата на курсу језика него у локомотиви

Машиновође из Републике Српске (РС) уче њемачки језик како би управљали возовима у Аустрији. Истовремено, жељезнице у том босанскохерцеговачком ентитету траже нове раднике, али и начин да обнове запуштене пруге и локомотиве.

Република Српска 24.09.2022 | 13:46

Машиновођа из Приједора, града на сјеверозападу Босне и Херцеговине (БиХ), Небојша Опачић, одлучио је да послије 22 године напусти ентитетску жељезничку компанију због веће зараде на аустријским пругама.

"Као машиновођа са 22 године и три мјесеца стажа, без бенефиције имам плату од 600 еура. Гдје то има? Понижени смо", прича Опачић за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Уз Опачића још пет машиновођа планира одлазак у Аустрију, наводе за РСЕ у Синдикату саобраћајно-транспортне дјелатности у Жељезницама РС.

"Затражили су раскид уговора. Они иду да раде код приватног жељезничког оператера у Аустрију. Логично је да одлазе због боље плате", рекао је предсједник тог Синдиката, Златко Марин.

Већа плата на курсу језика него у локомотиви

Машиновође ће прије одласка у иностранство добијати више новца за учење њемачког језика него што могу зарадити у Жељезницама РС.

Тренутна плата машиновође износи између 550 и 600 евра.

"То није плата, него укупно примање са свим додацима и ноћним смјенама.

И машиновођа Опачић каже да га у Аустрији чека "све боље него у РС", већа плата и бољи услови рада.

"У Аустрији ћу имати најмање три пута већу плату. Код нас је распад система. Људи који немају појма руководе Жељезницом. Идемо сви, комплетна породица – супруга и двоје дјеце. Идуће године, највјероватније", каже Опачић.

Док људи одлазе, управа Жељезница РС ових дана је саопштила како жели да запосли нових близу 60 радника. Њих не фали у канцеларијама, него на пругама, у возовима и радионицама.

"У Добоју 26 радника, чвор Бањалука 16 радника, чвор Приједор 11 и чвор Нови Град четири радника. То су радна мјеста пружних радника, електричара, бравара, машиновођа, возовођа, грађевински инжењер, електроинжењери", изјавио је на прес-конференцији 19. септембра директор Жељезница РС, Жељко Радић.

На упит зашто се указала потреба за новим радницима, Радић није споменуо да одлазе постојећи радници због малих плата, већ је као разлог навео пензионисање радника.

"С обзиром на то да до краја године очекујемо 39 радника да иду у пензију, ми ћемо имати потребу пријема нових радника. Овај процес је апсолутно транспарентан, он је техничко-технолошки оправдан и везан је за извршење послова које смо у међувремену уговарали, а то су нови послови у превозу угља из Приједора ка Србији, потенцијални превоз угља за Словенију и превоз који очекујемо на коридору Вц од Шамца према луци Плоче (Хрватска)", истакао је Радић.

Машиновођа нема на улици

Синдикати упозоравају да је нове машиновође тешко наћи, првенствено, јер Жељезнице РС због ниских плата "нису атрактивне" за привлачење младих и стручних људи.

"Ако их и има на бироу за запошљавање, њима је потребно између шест мјесеци и годину дана да се оспособе и буду машиновође. Ту је проблем. Што неко није размишљао раније о томе и није требало дозволити да такав кадар оде. Велика је одговорност на таквом радном мјесту, а плата је малена. Пружни радници ће се моћи наћи", каже Златко Марин.

Они су добили шест мјесеци за учење њемачког језика и за тих шест мјесеци ће добијати по 750 евра мјесечно. Значи, код куће ће учити језик, у Приједору ће имати предавања, касније ће имати већу зараду", објашњава Златко Марин.

У посљедње двије године представници синдиката су више пута безуспјешно тражили веће плате.

Посљедњи пут у јулу ове године су захтијевали повећање плата за 150 марака (75 еура). Тај приједлог није прихваћен.

У августу ове године синдикати су са представницима управе и Министарства саобраћаја РС успјели да договоре полугодишњу исплату регреса по 100 марака мјесечно (50 еура).

"Због плата које су на жељезници све више младих људи одлази вани. Не иду само машиновође него и радници других профила. Како се отворило тржиште западноевропских земаља људи иду тамо да раде", каже предсједник Синдиката одржавања шинских возила у Жељезницама РС Горан Чамџић.

Упркос томе, директор Жељезница РС синдикатима поручује како то предузеће не може да понуди "услове рада као нека друга приватна предузећа, гдје су лична примања запослених, посебно дефицитарних занимања, нешто виша".

Четрдесетогодишње локомотиве на пругама старим 50 година

Стање у Жељезницама РС није се поправило ни пет година од почетка процеса њиховог реструктурирања.

Акумулирани губитак Жељезница РС на крају 2021. године, према званичној објави на страници тог предузећа, износи близу 110 милиона марака (око 55 милиона евра).

У Анализи стања жељезничког система у РС, представљеног 22. септембра у Бањалуци, наводи се да већина жељезничке структуре на простору тог ентитета није обнављана око 50 година, док је просјечна старост локомотива и вагона већа од 40 година.

Анализу је, како је званично наведено, бесплатно израдила кинеска компанија "Цхина Раилwаy Десигн Цорпоратион" (ЦРДЦ), уз приједлог за унапређење стања.

У предузећу су тренутно запослена 1962 радника. У посљедњих пет година број запослених се смањио за више од 1.000 људи.

И без кинеског извјештаја, у синдикатима истичу како годинама говоре о лошим и запуштеним возовима, пругама, станицама и радионицама.

Горан Чамџић наводи како је само за радионицу у Приједору "бадава" више пута упозоравао управу на "катастрофално стање".

"Запуштене су. Све што је било прије 50 година тако је и сад. Значи, само у дерутнијем (рушевном) стању. Има већ двије и по године да радници нису добили заштитну одјећу и обућу. Конкретно у овој радионицу одакле ја са вама разговарам", каже Чамџић.

(РСЕ)