У једном београдском подруму живи 400 змија

Воли их читав живот и не боји их се. Још као дечак је сакупљао змије и доносио их кући. Прва змија, лоптасти питон, стигла је још 1998. године из Африке.

 

„У овом тренутку имамо око 300 до 400 змија. Тренутак је и кад се рађају нове младе, па не могу тачно и да их пребројим. Најчешће се држе лоптасти питони, мада ја највише држим удове. Лоптасти питон је иначе најчуванија змија у заточеништву, зато што не расте велики“, каже власник одгајивачнице змија Предраг Радосављевић и додаје да су ове змије толико популарне јер варирају по бојама и мутацијама.

Температура у подруму је увек око 26 степени, а да би их нахранио Предрагу је недељно потребно око 150 глодара. За неке љубимце је био посебно везан.

„Омиљене су ми биле Снежа и Александра. Александра је имала пет и по метара и она је нажалост преминула одавно, пре неких 15 година. А Снежа је угинула 2017. године и она је имала пет метара и 80 килограма“, сећа се Радосављевић.

И деца се друже са змијама 

Његова деца играју се са змијама као са домаћим животињама.

Леа Радосављевић каже да се не боји змија: „Оне нису уопште опасне, нарочито ове које ми држимо. И мој брат и сестра исто воле да их држе.“

„Моји другари често долазе овде и питају да се играју са змијама“, прича Вук Радосављевић.

Не треба да се бојимо змија, каже Пеђа. Јер оне уједају само из страха и веома ретко, а то, додаје, не боли.

„Тај први утисак који је углавном негативан обично прерасте у одушевљење. Они се одушеве, јер виде да није љигава, није хладна, да неће да их поједе, неће да их уједе, неће да их угрози и онда већина њих заправо заволи змије. И већина и комшилука и пријатеља кад год дођу обавезно сиђу да виде је л' имам нешто ново“, објашњава Предраг.

Дружење са змијама почело је као игра, па постало хоби, а затим прерасло у посао. Данас их углавном продаје или изнајмљује за снимање реклама, музичких спотова или разних емисија.

(РТС)