Све лажи и обмане режима у предизборним кампањама

Кад не знаш како забиберити кампању, искористи добро провјерени рецепт: оптужи опозицију да руши Републику Српску.

Република Српска 20.09.2022 | 09:53

Рецепт изгледа отприлике овако - Смисли вијест, лажирај документ, оптужи опозицију за страноплаћеништво, додај мрву издајништва. Зачини са милион долара, десет милиона долара звучи још боље, идеално. Објави вијест на непознатом порталу. Јавни сервис нека вијест преузме без икаквих дилема, тражи реакције владајућих политичара.

Немој тражити реакцију онога кога си оптужио. Заврти спиралу. Никада се не извињавај. Одговорност овдје не станује. Ни елементарна пристојност. Кога брига за посљедице?

Досадну предизборну кампању прекинула је информација пласирана током претходног викенда о томе да кампању Јелене Тривић подржавају, те масно финансирају, странци. Вијест о томе објавио је анонимни портал "Глас народа", са све припадајућим "документом" као доказом о издвајању 10 милиона долара за њену кампању против Милорада Додика, а у сврху рушења Републике Српске. Како то већ обично бива са "интересантном" вијешћу која се тиче лидера опозиције, њу је свесрдно пренио Јавни сервис РТРС.

Након објављивања ових информација, читава плејада политичара, у чему су предњачили политичари СНСД-а, осјећала се прозваном да коментарише оптужбе против Јелене Тривић.

Документ који је објављен као доказ о Јелени Тривић и њеном издајништву Републике Српске препун је граматичких и правописних грешака, формално је толико лоше урађен да је изазвао салву реакција на друштвеним мрежама, а корисници су му у првих неколико сати након објаве пронашли толико мана, да нема сврху све их ни набрајати.

Проблем ове објаве је у нечему другоме. Власт се поново одлучила да се на бруталан начин обрачуна са својим политичким противницима. Средства се не бирају. Ни овај пут.

Сви наши "рушиоци Српске"

Подсјетимо да је слична спирала оптужби покренута 2016. године када је објављен текст редакције "Преса", а који је пренио РТРС о томе "да позната фондација “Отворено друштво“, а чији је оснивач и главни финансијер контроверзни амерички бизнисмен мађарског поријекла Џорџ Сорош директно финансира организацију протеста опозиције у Републици Српској, и то у укупном износу од скоро пола милиона америчких долара". И тада је објављен "вјеродостојан документ" који поткрепљује наведене тврдње.

За преношење вијести о томе како је Сорош уплатио опозиционим лидерима скоро пола милиона долара, а на основу тужбе коју је поднио тадашњи предсједник СДС-а Младен Босић, пресуђено је Агенцији СРНА.

Крајем 2015. године и почетком 2016. године сручена је права салва новинских текстова о томе ко и како урушава институције Републике Српске и ко стоји иза плана уништења Републике Српске.

Тако агенција Спутњик објављује “ексклузивни” текст о тајном плану за рушење Додика у коме се каже како би се Предсједник РС могао наћи на удару "одређених снага којима није по вољи његово настојање да води политику прије свега у интересу грађана Српске"

Спутњик је, подразумијева се, имао увид у тајни план дјеловања опозиције Републике Српске, договорен са одређеним међународним центрима, на рушењу актуелне власти у РС предвођене Додиком.

"План би спровеле чланице опозиционог такозваног Савеза за промене: Српска демократска странка, Партија демократског прогреса, Народни демократски покрет, који иначе чине власт у заједничким органима БиХ са још неким мањим партијама, појединим медијима и невладиним организацијама", наводи се у овом чланку објављеном 23.11.2015. године.

Кулминација напада на Додика и актуелну власт и максималан ефекат требало би, како је било предвиђено, да се постигне неколико дана послије Божића, навела је тада агенција Спутњик у свом тексту.

Када се наводи нису обистинили, односно када план није нити кулминирао нити се догодио, јасно је - сљедећа временска одредница морало је бити само прољеће - јасна алузија на арапско прољеће и масовне протесте прије свега у Египту, одлична су метафора за други дио плана рушења Републике Српске кодних бондовских назива "Прољеће 2016" и "Помрачење 2016". Тада се наставља са већ поменутим финансирањем опозиције за протесте 2016. године.

Учесници оваквих "пучева" против актуелне власти су опозиција и поједини страни центри моћи, а први кораци увијек представљају удар на предсједника, Владу, Скупштину, а касније и на МУП и РТРС.

У прилог тврдњи колико су ови наводи о Плану за рушење РС измишљени, иду и ријечи министра унутрашњих послова РС Драгана Лукача, који је током разговора са представницима Савеза за промјене, током децембра 2015. године, нагласио да полиција нема никаквих сазнања о томе, те да о том питању нису ништа предузимали, нити сматрају да треба да предузимају било какве радње, јер тајни план за рушење РС не постоји.

Међутим, у СНСД-у нису одустајали од својих конструкција, па су чак у изјавама за БУКУ тврдили како ни министар није могао све да каже о овом случају, и то из безбједносних разлога.

„Апсолутно је доказано, и то у низу поступака, да опозиција слиједи инструкције које воде ка угрожавању предсједника РС, премијерке и руководства НС РС, а сада и МУП-а и РТРС-а. Зашто је министар Лукач рекао да план не постоји, морате питати њега, али он из неких безбједносних разлога не може све да каже“, рекао је у децембру 2016. године за наш портал Лука Петровић, генерални секретар СНСД-а и некадашњи градоначелник Требиња.

Можда се и најозбиљнији напад на "издајнике РС" догађа крајем фебруара 2014. године, када се на веб порталу СНСД-а појављује ПДФ издање публикације "Рушење Републике Српске - теорија и технологија преврата".

Публикацију потписује више аутора, а у дијелу књиге под називом КАКО СЕ ПРИПРЕМА ПУЧ? Технологија "обојених револуција" који је написао Стефан Каргановић, наводи се списак организација из Републике Српске које имају "задатак да буду у приправности да би се на миг иностраних наредбодаваца укључиле у подстицање нереда и подривање уставног поретка".

У том тексту помињу се портали: БУКА, Фронтал.ба, Индеx.хр, АБЦ.ба, Слободан Васковић блогспот, затим невладине организације: Транспаренцy Интернатионал, Иницијатива младих за људска права, Хелсиншки парламент грађана, ГЕА, Тхе Српска Тимес, Слободна Република, Удружење ветерана РС, као и бројни независни интелектулаци, а они се без икаквих аргумената оптужују за дјеловање против интереса РС.

Ово је први пут да се, поред опозиције, за рушење Републике Српске конкретно и јасно наводе и представници невладиног сектора из РС и БиХ, те поједини онлајн медији из РС и БиХ.

Заоштрава се реторика

Комуниколог Младен Бубоњић каже за БУКУ да, како се избори приближавају, тако се заоштрава и реторика. Наводе се уобичајене флоскуле о домаћим издајницима и страним плаћеницима које власт већ годинама користи, и то не само за политичке опоненте, него и за медије.

"Наративна матрица је постављена тако да јавност на основу свега јасно може препознати "правовјерне" и "отпаднике". Истрајава се на наративу о чуварима српства, с једне стране, и рушитељима свих вриједности, с друге. Информација о наводних 10 милиона долара које је Јелена Тривић добила од Американаца одговара тој матрици. Сјетимо се само оптужби из 2018. да је новинар Владимир Ковачевић добио од Американаца 50.000 долара за "пузајући државни удар". Матрица је иста", истиче саговорник БУКЕ.

Он каже да нису присутне само "информације" о новцу који опозиција наводно добија од странаца, као покушај дискредитације политичких опонената.

"Све чешће се задире у приватни живот појединаца. Тако можемо видјети да су се, више него раније, почели појављивати снимци експлицитног садржаја у којима су главни актери представници опозиције. Све границе су пређене, а моралне норме занемарене. У политичкој борби "на живот и смрт" више се не бирају средства. Још ће нам се уобичајени спинови чинити симпатични и бенигни", истиче Бубоњић за БУКУ.

Дугогодишња новинарка и професорка енглеског језика Љиљана Смиљанић за БУКУ каже да се из објављеног документа / писма о пласирању наводних 10 милиона долара за кампању Јелен Тривић види да је писано на брзину и да је пласирано са јасним циљем.

"Сви ми који се бавимо новинарством знамо да, кад видите неку информацију на неком порталу, било којем медију, прије него што је објавите на свом медију, морате да је провјерите. Дакле, морате је имати потврђену из барем два или три независна извора да је та информација тачна. То се не ради, јер се информације пласирају са циљем пласирања бирачима и једне и друге групе, што, наравно, ништа не мијења јер су они већ опредијељени. Објављивање таквих информација има, нажалост, превелик утицај на нашу професију и медији би, а поготово јавни сервиси, и људи који раде на јавним сервисима, морали би да се одупру захтјевима било кога да такве информације пласирају, јер се лако може утврдити да такве информације нису тачне", истиче Смиљанићева.

Смиљанићева, као професорка енглеског језика и књижевности, каже да званична институција било које државе не би дозволила ни правописне ни граматичке грешке у било којем допису.

"Овдје смо видјели грешке у 'спеловању'. Нисам сигурна да би у основној школи за овај текст била пролазна оцјена, тако да изгледа да се некоме баш журило кад је писао овај допис, јер је направио класичне грешке у спеловању. Такође је интересантно и то да сама конструкција реченица није баш у духу формалне кореспонденције на енглеском говорном подручју. Није то први пут, и 2016. године када је опозиција најавила велики протест, имали смо исти случај када су представници опозиције који су били и организатори протеста били оптужени да су узели новац од странаца за организацију протеста. И тада је био документ у игри који је имао грешака, али је био много бољи од овога."

Честа мета оптужби од стране власти у Републици Српској је и поменута организација Транспаренцy Интернатионал.

Директорица ове организације Ивана Корајлић за БУКУ истиче да се ради о стандардном рецепту, те да је то већ виђено у ранијим кампањама и то без обзира што се ради о тзв. факе неwс.

"Такву вијест пренесе углавном портал без импресума, на који се онда позову остали медији. Најжалосније што у таквим кампањама учествује Јавни сервис РТРС, а довољно је да се даје основа владајућој странци да може о томе да прича. И у јавним наступима и на страначким скуповима. Увијек иста прича. Увијек се потенцира финансирање кампање из иностранства, без обзира што видимо да се Милорад Додик суочава са званичним оптужбама званичних институција да га финансирају којекакви руски тајкуни. Али овдје се стално потенцира Западна Европа, Америка као неко ко руши Републику Српску, ко подржава опозицију, само што је ово јако неспретно и лоше урађено, гдје се тачно види да је у питању лажни допис почевши од грешака које су ту, до начина како то све изгледа, међутим, то некој широј јавности вјероватно није толико ни битно. Довољно је да се негдје само појави инсинуација о нечему таквоме да би се дао вјетар у леђа представницима владајуће коалиције и режимским медијима да то могу вртјети и потенцирати", наводи Корајлићева за БУКУ.

Без обзира на то што се може тврдити да се ради о лажном допису, постоји дио популације који ће у то повјеровати или ће чути званичнике Републике Српске да о томе причају, да им то побуди сумњу. Она каже да уопште није битно је ли то истинито, битно је да то политичари могу искористити.

"Касније се могу вадити да су се позивали на друге изворе, да су повјеровали медијима који су то објавили, а у суштини знамо да ово све долази из њихове кухиње. Битно је да је то искористиво и да може побудити сумњу. Шта су праве чињенице је одавно престало свима бити битно. Важно је да се некога може представити као непријатеља, а видјели смо како је то рађено раније са представницима невладиног сектора и медијима, гдје су чак и губили тужбе на судовима због таквих ствари, да су наставили користити исти рецепт", закључује наша саговорница.

Додатни спинови о рушењу Републике Српске

Почетком марта 2014. године, за покушај државног удара оптужени су припадници удружења грађана “Слободна Република” и “Оштра нула”. Одмах након тога, Емил Влајки износи тврдње о “наранџастој револуцији“, која има за циљ рушење предсједника РС, а исту теорију је понављао у дужем временском периоду.

У августу 2014. године, Додик износи нове тврдње о, како је тад рекао, “неким странцима који посредством невладиног сектора стварају у Палама, Добоју, Бијељини и Бањалуци центре из којих би непосредно послије избора, тврдњама да ће избори бити покрадени, покушали да дестабилизују постизборну ситуацију и изазову незадовољство и атмосферу јавне побуне”.

Пажњу медија и јавности посебно је изазвао у августу 2014. године потпредсједник СНСД-а Никола Шпирић који је тврдио да су “поједини кругови из међународне заједнице подијелили значке одређеним људима у РС и БиХ како би потпомогли долазак опозиције на власт”. Наводи о значкама никада нису доказани, баш као ни многе тврдње о уротама против Републике Српске.

Још једну уроту Додик спомиње у априлу 2015. године, тврдивши како је “мета иста”, те да га Американци желе “уклонити”, на начин да се његова власт у РС сруши као што се 90-их рушио Милошевићев режим. А “уротнички центар” је исти као и прије – Будимпешта.

(БН/Бука)