Институције под контролом политике крију информације

Јавне институције, под политичком контролом, постају све мање јавне, бар када је у питању доступност информација. Иако су дужне да дају информације од јавног значаја, неријетко за њих остајемо ускраћени, а такви негативни трендови присутни су на свим нивоима власти.

Република Српска 19.09.2022 | 20:29

 Службеници користе све могуће изговоре да не одобре приступ информацијама.

„Најзанимљивији је дефинитивно гдје је службеница одобрила приступ информацијама, али је казала да се дуго борила са својим унутрашњим гласовима, али је на крају ипак превладало то да одобри приступ информацијама“, каже Дамјан Ожеговић из невладине организације Транспаренцy Интернационал.

Унутрашњи гласови или неки други фактор, чини се, не дозвољавају још некима да доставе важне документе. Закон о слободи приступа информацијама, судећи по истраживањима Транспаренси интернешнала, за многе постоји само у теорији. 

„Према нашим истраживањима, које из године у годину водимо, око 50 посто јавних институција не одговара на вријеме, то је први проблем, рокови који иако јесу дугачки, се не поштују. А други проблем је што око 30 посто буде увијек одбијајућих одговора. Дакле до информација се споро долази у првом реду, а онда тешко јер институције заиста, поготово оне информације које се односе на буџетска давања, заиста слабо дају. Можда најзанимљивији, а јавности већ познат случај, гдје смо тражили копију уговора о купо-продаји Робне куће Боска у Бањалуци, међутим, одговор је био да је тај уговор изгубљен“, истиче Ожеговић.

Да нема потребе за давањем информација, или да су подаци  преобимни па их није могуће послати поштом те разна тумачење закона по потреби онога од кога се информације траже, само су неки од покушаја избјегавања Закона. У многим случајевима службеници су ти који коче доступнопст информација и смишљају изговоре, а ни промјена власти у неким срединама не мијења ову праксу.

„До промјена не долази, једини позитиван примјер је био у кантону Сарајево, који су отворили велике базе података, односно информација, гдје дакле проактивно објављују велики дио онога што се тражи. Међутим чак и ту смо затекли праксу да информације које су већ објављене у њиховим регистрима, уколико се траже од службеника, они их не одобравају“, објашњава Ожеговић.

Циљ ове изложбе је подизање свијести о значају транспарентности у раду институција, те охрабривање грађана да траже информације које су од јавног интереса. Најупечатљивији дговори институција стајаће на Тргу Крајине у Бањалуци све то суботе. 

(БН)