Драже државне јасле него покретање властитог бизниса

Млади у БиХ заинтересовани су за покретање властитог бизниса, али се због изазова које са собом носи тај подухват радије окрећу потрази посла, а по могућности оног у јавној служби.

Босна и Херцеговина 18.09.2022 | 12:10

Ово за "Независне новине" кажу познаваоци друштвених и социјалних прилика, који истичу да су финансије кључни разлог зашто се млади боје кренути у сопствени посао.

Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука, у разговору за "Независне" свједочи да је проценат предузетничких идеја младих у БиХ на веома незавидном нивоу.

Каже да за тако нешто има више узрока, а да их предводи и друштвена несигурност у комплетној држави, као и то што се све врти око јавног сектора.

"Општи амбијент у друштву је такав да је све оријентисано ка јавном сектору и гдје он омогућава да се остваре боље и адекватније зараде него што би имали када би покренули свој бизнис. Осим тога, као разлог се може тражити и лакше рјешавање стамбеног питања и другог, што се много једноставније рјешава ако радите у јавном сектору и то даје сигурно веће гаранције. Али треба напоменути да смо сада дошли до тога да су и плате у приватном сектору веће", појашњава Рачић.

Он истиче да се на овом плану раде разне едукације како би се младима олакшало да дођу у прилику да покрену свој посао, али признаје да то не даје резултате.

"Ми смо прије неколико година радили истраживање у склопу једног пројекта у коме су учествовали представници италијанске коморе, гдје је наведено да у Италији негдје до 65 до 70 одсто младих има амбиције да започне властити приватни бизнис. Негдје око 15 до 20 одсто младих је заинтересовано да почне да ради у некој фирми да би стекли одређена искуства и да би опет започели властити бизнис. Само неких 15 одсто младих је оријентисано да ради у јавној управи. Код нас је сасвим обрнута ситуација. Код нас немамо ни 10-15 одсто младих који су спремни да започну неки предузетнички бизнис или покрену идеју. Углавном, око 70 одсто младих има амбиције да се запосли у неком јавном сектору или јавној институцији", наводи Рачић.

Према његовим ријечима, ситуацију отежава и чињеница да је БиХ готово непрекидно у изборним кампањама.

"Сваке двије године су избори. Највећи дио енергије у овом друштву троши се на изборе", категоричан је Рачић, који додаје да ипак сви морају бити свјесни да бројне предузетничке идеје неће бити прихваћене.

"У Словенији, на примјер, ако од 200 предузетничких идеја успије само 10 одсто, они су врло задовољни", наводи он.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у Републици Српској у овом тренутку регистрована су 2.182 оснивача привредних субјеката између 18 и 35 година.

"Најчешћи послови су друмски превоз робе, мјешовита пољопривредна производња, изградња стамбених и нестамбених зграда, тестерисање и блањање дрвета, импрегнација дрвета, рачунарско програмирање, неспецијализована трговина на велико, агенције за рекламу и пропаганду, дјелатности стоматолошке праксе, савјетовање које се односи на пословање и остало управљање, као и гајење поврћа, диња и лубеница, корјенастог и гомољастог поврћа", казали су за "Независне новине" из АПИФ-а.

Са друге стране, из Одјела за економски развој у Институту за развој младих КУЛТ истичу да заинтересованост младих за покретање властитог бизниса и те како постоји.

"Истраживање које је смо радили у 2021. години показује да је 50 одсто младих вољно покренути властити бизнис, али немају могућности за то. То они кажу. Око пет одсто је покренуло свој бизнис, а око седам одсто ради на покретању тог бизниса. Око 17 одсто њих није вољно", каже Ајка Ровчанин, представница Одјела за економски развој у Институту за развој младих КУЛТ са Илиџе.

Она за "Независне" поручује да су млади на питање која врста подршке им је потребна за покретање бизниса редом одговарали да је то новац.

"Радили смо и истраживање с младима који су покренули властити бизнис и они су нагласили да су им највећи проблеми били недостатак финансијских средстава, недовољна информисаност о процедурама оснивања, недостатак ранијег пословног искуства, недостатак пословног простора, као и предузетничких вјештина и менторства. Казали су да су најчешће својим новцем кретали у тај подухват", истакла је Ровчанинова и закључила да је потпуно јасно да треба још већа подршка младима.

(Независне новине)