У БиХ годишне се баци око 140 хиљада тона хране

Према истраживањима невладиних организација на годишњем нивоу у БиХ се баци око 140 хиљада тона хране, јер је великим компанијама исплативије да ту храну униште него да донирају. Са друге стране потребе за јавним кухињама су све веће, а и оне постојеће суочавају се са сталном борбом у обезбеђивању редовних оброка.

Босна и Херцеговина 16.09.2022 | 21:22

У БИХ свакодневно расте потреба за отварањем јавних кухиња јер је нажалост све већи број становника на ивици егзистенције, а са друге стране према истраживањима  Фондације Мозаик на годишњем нивоу у тој истој  БиХ баци  се 400 хиљада тона хране, од чега двије трећине баци становништво а трећину баце компаније.

“Компаније да би максимизирале своје пословање њима се више исплати да ту храну, униште или баце него да је донирају, јер су трошкови уништавања 5 одсто, а трошкови донирања су 17 одсто ПДВ-а. Од тих 140 хиљада тона хране годишње од компанија на годишњем нивоу, ми би смо дневно могли да направимо 700 000 оброка, јер смо мапирајући утврдили да је преко 60 јавних кухиња и 17 000 корисника јавних кухиња у БиХ који долазе по један топли оброј дневно", каже Аида Вежић, координатор програма “Филантропије” – Камапање “Нико гладан- нико сам”.

Вежићева истиче да је циљ програма “Филантропије” да промјени фискалну политику И  да олакша хуманитарна давања у сарадњи са Управом за индиректорно опорезивање.

"У новом законо у ПДВ-у је унешен члан који каже да су поклони у храну ослобођени од плаћања ПДВ-а. Тај нови закон о ПДВ-у је сада у законодавној процедури а ми се надамо да ће се што прије одлучивати о њему И да ће бити усвоје. Тако да ту треба низ правилника да се донесе. Шта значи пред истек рока, за коју храну , ко је тачно посредник у донирању, признавање инстируција које могу да врше дистрибуцију те хране”

Социолог Владимир Васић каже да су резултати истраживања о уништавању хране у БиХ поражавајући И да показују да живимо у потрошачкој ери И цивилизацији мегаломаније.

“Живимо у животу парадокса гдје купујемо више него што нам треба И трошимо више него што имамо. Немамо осјећај за другог човјека.Самим тим што гомиламо превише хране, значи да се чак И несвјесно можда понашамо егоистично инисмо спремни да тај свој вишак који имамо подијелимо са неким другим. Ево данас у овом савременом друштву пуна су нам уста неког егоизма, свима су нам пуна уста неких добрих дјела, подршке другим људима, али на дјелу смо заказали”, каже Васић.

И док се огромне количине хране бацају јавне кухиње улажу надљуске напоре да обезбједе оброке, а колико је то тешко  знају И представници Хуманитарног удружења грађана “Оплемени срце” из Источног Сарајева, који због недостатка јавне кухиње у овом граду  настоје да обезбједе храну за 60 социјално угрожених породица.

Игор Лукић, предсједник Хуманитарног удружења грађана “Оплемени срце”, наводи да су прошле године 9 мјесеци достављали оброке, једноставно та три мјесеца нисмо нашли финанасијска средства како би смо заокружили ту годину.

"Ове године смо до марта достављали оброке И једноставно нисмо имали више новца. Сада новац који скупљамо и који се налази на нашем рачуну, неких 13-14 хиљада искористићемо у зимским мјесецима када је људима доста теже да се снађу за оброке. Овом приликом би апеловао на све привредне субјекте који се баве трговинском, услужном И угоститељском дјелатношћу да храну ни у ком случају не бацају, да је то најгора ствар коју могу да ураде, нека позову некога од нас из Удружења Оплемени срце, увијек ће се неко одазвати И доћи И преузети ту донацију”.

Поставља се питање колико ће још хране бити уништено док народ у БиХ гладује, а власт по навици у фиокома држи сва усвајања добрих ријешења која ће грађане у стању социјалне потребе да спасе од глади, као што је укидање наплате ПДВ-а у случају донирања за компаније.

(БН Фото: Илустрација)