Сага око рудника жељезне руде "Љубија" још траје

Након оштрих критика од стране шире јавности, Влада је, тврдећи да то чини због заштите имовине од јавног интереса, ставила ван снаге одлуку о докапитализацији Рудника жељезне руде “Љубија”. Ову одлуку треба потврдити Скупштина акционара, која засједа у петак, 16. септембра.

Република Српска 15.09.2022 | 20:41

Након што је Управни одбор Рудника жељезне руде “Љубија” ставио ван снаге Одлуку о повећању основног капитала и Одлуку о трећој емисији редовних акција, наставља се дугогодишња традиција неуспјешне продаје рудника “Љубија”.

“Ми водимо рачуна о томе. Водимо са нашим партнерима разговоре о томе. Раније веома неповољан уговор који је направљен са “Митталом” довео је до експлатације и сада треба наново да дефинишемо то и ми нећемо одустати”, поручио је раније Милорад Додик, члан
Предсједништва БиХ.

Са Додиком је сагласан Евгениј Зотов, један од акционара америчко-канадског конзорција СЕ-ГЕДЦ Цорп који је намјеравао да купи акција “Љубије” за 50,7 милиона марака.

“Неки кажу да треба бранити “Љубију”. Статистички ово изгледа да ови људи бране сами монополистички положај једне компаније. Бране да нема промјена у индустрији жељезне руде Републике Српске, да наставе свакодневну продају рудног богатства Републике
Српске по цијени пијеска”, сматра Зотов.

На питање о томе да ли се ради о продаји или докапитализацији рудника “Љубија”, Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске раније је изјавио:

“Докапитализација ће бити завршена, ако буде успјешно завршена, оног тренутка када инвеститор уплати 50,7 милиона марака на рачун РЖР Љубија и тачка. Ту се више ништа не мијења и ове приче о томе да је то продаја рудника, да је то продаја природних богатстава су апсолутно глупе приче”, рекао је Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске.

Министар очигледно није упознат са уговором из 2004. године, у којем стоји, тврди Мирко Шашић из Удружење малих акционара РЖР „Љубија“, да компанија „Миттал“ има право прече куповине.

“Постоји један проблем, а тај проблем је у томе кад је 2004. направљен основни уговор са компанијом “Миттал”. У члану 9. је цитирано – када рудник “Љубија” буде у позицији да прода своје акције, да право прече купње има компанија “Миттал”, а ако се не би испунили услови из
уговора, наглашено је тачно тамо, да је надлежан међународни суд у Паризу”, објашњава Шашић.

Република Српска тиме би се могла наћи у ситуацији да због намјерног или случајног пропуста надлежних, буде приморана исплатити одштету која се може мјерити у стотинама милиона марака.

“Рудник је комплексан и веома важан за приједорску регију и из тог разлога ми сматрамо да је требало водити транспарентнији процес у коме би се нашао, уколико је то потребно, инвеститор са јасним планом производње, јасним планом запошљавања радника и експлоатације рудника, а наравно и са јасно издефинисаном користи коју би имала Влада Републике Српске и буџет, који је власништво свих грађана”, сматра Милан Радовић.

Ванредна сједница Скупштине акционара РЖР „Љубија“, на којој ће акционари, како се очекује, потврдити обуставу продаје акција, одржаће се у петак, 16. септембра.

(БН)