Ево нама спаса, ево кандидата!

Прође и ово лето. Једни ће га памтити као лепо, други као тегобно, али се чини да је свима напросто пројурило. Најбрже је, дакако, пролазило онима који су летели, а наш весели авион није хладио мотора. Тек што слети у Бањалуку, а већ полеће ка Тивту, Кипру и осталим Атинама.

Република Српска 05.09.2022 | 10:00

Аутор: Миланка Ковачевић

Али, ако. Требало је напунити батерије за финиш ловне сезоне на гласове која се завршава 2. октобра.

А у финишу је све дозвољено- машу нам са билборда, певају са трибина, урличу испод шатри, а у Стричићима су, тврде, запели да се огледају у бодњи са биковима. Ипак, су се на крају латили микрофона док их киша није разјурила што је још један показатељ да овде само сила природе може да нас спаси од ових неприродно навалентних спаситеља који се нуде са свих страна.

Први је, дакако, главни баја који нас спашава од Немаца, од Бисере, високог представника, па на крају и од беле куге.

Његова врећа је дубока, а он пред изборе, као никада до сада, захвата и не стаје. Не жали, што се каже, наших пара, да погура омладину, подупре пензионере, посоколи вишечлане породице, па је на крају обећао да ће гурнути нешто и читавом ловачком савезу.

Ту је већ зашао у небрањени простор премијера који је иначе и први ловац републике. Куд ће, шта ће, весели Радован је морао однекуд да извуче свој адут за изборе.

“Све су ми разграбили. Мисле они да ће Радован да их моли. Има да дам деци поглинулих по хиљадарку, да ме у звезде кују. Пензионери ме ионако обожавају. Дали су ми и захвалницу јер их разумем”, сабирао је премијер своје гласове.

“Ја ћу да попишем дијаспору. Неће они мени некажњено живети у луксузу, док им република грца под теретом кризе и саплиће се на подметнуте непријатељске ноге. Да јој није нас, начисто би посрнула”, открила је Жељка своју тактику са националним картицама.

“Ко је Србин и српскога рода, живи у иностранству и жели овде да дође, мораће код мене да се пријави. Све ћу ја то у тефтер, па ћемо да видимо како ће и колико помагати да и даље овако лепо и успешно водим РС. Нећу ни ја за џабе више да им чувам републику док они скитају по свету и проводе се”, поверила је Жељка пријатељима свој план за будућност

“Нисам ни ја мачији кашаљ” , узвикнуо је Лука са јужних трибина, тренутни кандидат, генсек и у слободно време директор целе електропривреде. “Ја ћу да вам дам струју и то најјефтинију. А још ако штедите, мање ћете и платити. Мрежарина ће скочити, али ту не могу ништа, за то је задужен директор за мреже”, оградио се мудро од тога да ствари у новембру могу крену и у другом смеру. Уосталом, струја је округла, никад се не зна кад ће, под ногом таквих чаробњака, од електропривреде замајца развоја постати електропривреда посрнули див који мора да увози струју, што се у Србији већ десило.

Узаврело је и међу страначким активистима који су се забавили калкулацијама. “Ако кренем на трибину у Бањалуку добићу дневницу, сендвич, сок, а шеф ће ме забележити за ону промену. Ако будем и у Требињу и донесем 20 гласова приде, на посао не морам ни да идем”, рачунала је просечна партијска узданица ових дана.

И као што су у Србији оне из Бабушнице трпали у аутобусе и транспортовали за Београд да би омасовили митинге, тако су и првог дана кампање многи из Херцеговине провели дан у аутобусу. “Ако могу Бабушничани, за кршне Херцеговце ће то бити ситница”, поносно су узвикнули жваћући сендвич и заливајући га соком како би се прикупила енергија за митинг.

“Нек’ види свет како је кад Херцеговац маше и нек' се диви”, поносно је узвикнуо предводник делећи заставице.

Од такве силине и приказане монолитности је ћурак окренула и Немачка.

Колико јуче је била против нас, али кад јој је Баја подвикнуо да са њим тако не може, да ће предузети мере и тражити да се укину савезне покрајине, устукнула је и некада моћна Германија.

“Памет у главу, не дајте, браћо, да нас укида. Повуците резолуцију, видите ли да се он не шали”, узвикнули су Шлезвиг- Холштајнци на први бајин повик да ће парламент РС укинути покрајине, а ако га баш наљуте, и целу Немачку.

“Има да их нема”, урликнуо је пошто су га уболи резолуцијом, а онда и амбасадором.

“Ћераћемо се још до њиховог краја”, поручио је наш бранитељ отимајући микрофон од музике јербо се након што посеје претње, најбоље релаксира пуштајући г(л)ас.

Нама остаје да се сналазимо са свим даровима које ће нас у септембру засути. Таман кад прескочимо кампању, дочекаће нас зима. Плашим се да нас од њених зуба неће одбранити ни једно обећање.

(Директпортал Фото:Илустрација)