Европа улази у рецесију, чека нас дуга и хладна зима?!

Националне владе журе да помогну најугроженијима, а услијед све те нервозне збрке постоји и један општи консензус: долази рецесија, пише Тхе Ецономист.

Колико ће пад бити болан зависи од тога како ће се упити у овај енергетски шок и како ће креатори јавних политика одговорити на исти. Ове седмице су цијене енергије досегле незамисливе висине – више од 290 евра по мегават сату за референтну вриједност плина који ће се испоручивати у четвртом кварталу године.

Иначе, уобичајена цијена прије пандемије била је око 30 евра. С обзиром да је плин маргинално гориво на европском тржишту електричне енергије, овај одређује и ширу цијену електричне енергије.

Европска привреда ушла је у кризу у релативно снажној позицији. Тржиште рада још увијек је релативно здраво, а незапосленост се креће око 6,6 одсто. Раст плата вјероватно ће се убрзати у наредним мјесецима. Инфлацијска очекивања су донекле спласнула, а потрошња и није толико пала.

Ипак, ствари ће за неколико мјесеци изгледати знатно тмурније из три разлога. Прво, индустрија је под притиском. У прољеће су челници највећих европских произвођача тврдили да би пребрзо прекидање набавке руским плином подразумијевало и економску кризу за цијели континент.

Но, упркос високим цијенама, индустријска производња засад остаје на претходним нивоима. Разлог је следећи: “Ријеч је о заосталим наруџбинама из прошлости”, објашњава Мицхаел Хüтхер из Немачког економског института.

Ти заостатци, наравно, неће трајати вјечно, а неки показатељи који се односе на блиску будућност поприлично су суморни. Слиједи пад који ће одразити слабљење глобалне, а посебно кинеске привреде. Као што примјећује Робин Броокс с Института за међународне финансије, такав пад могао би означити прекретницу у привредном циклусу.

Најгоре ће бити погођене индустрије источно од Рајне. Њемачко нездраво ослањање на кинеске купце подразумијева пад потражње за новом робом у читавом набавном ланцу. Чини се да је и италијанска индустрија у слободном паду. Пољска и Чешка, обе изван еуро зоне, такође су изразито рањиве.

Изузетак је Мађарска, гдје се производња шири здравим темпом, захваљујући, између осталог, процвату електричних возила и дугорочним енергетским уговорима.

Други разлог за забринутост је тај што ће услужни сектор на своја плећа преузети борбу с посрнутим европским економијама. Сезона је у Француској и на југу Еуропе биле заиста јака, туристи су обилно користили уштеђено за вријеме пандемије, туризам је додатно порастао током љета. Но, расположење опада јер потрошачи већ слијежу ремена у припреми за дугу, хладну зиму.

Услуге ће вјероватно стагнирати у надолазећим мјесецима, а некретнине и транспорт ће се суочити с посебно озбиљним потешкоћама, преноси Јутарњи.

Све ово указује да ће европска привреда сигурно ући у рецесију, предвођену Њемачком, Италијом те средњом и источном Европом.

Аналитичари банке “ЈПМорган Цхасе” очекују годишње стопе раста од минус 2 одсто у четвртом кварталу ове године, минус 2,5 одсто за Француску и Њемачку и минус 3 одсто за Италију. Италијански проблеми и високи дугови потенцијално би могли изазвати нервозу на европским тржиштима обвезница.

Европски политичари потрошили су много времена размишљајући о томе како одговорити на скок цијена енергије. Ускоро их чека криза немјерљиво ширих размјера.