Послије Украјине, ово би могла да буду нова жаришта

Ратови које људи изазивају такође могу имати свој узрок у дубоким историјским процесима. Борбе у Украјини могу да послуже као доказ за то.

Свијет 22.08.2022 | 21:54

Како пише “Блумберг” у свом коментару, тај сукоб је дјело руског предсједника Владимира Путина, владара који је одлучио да прошири Русију на рачун независне Украјине. Ипак, све ово је такође дио шире приче о посљедицама распада империја.

Рат у Украјини је најновији и најгори од ратова који се воде око остатака Совјетског Савеза, империје чије се самртне муке настављају тридесет година након што је СССР престао да постоји. И вјероватно неће неће бити посљедњи, додаје амерички медиј.

У 20. вијеку дошло је до распада великих евроазијских империја које су некада доминирале глобалном позорницом. Први свјетски рат уништио је Руско, Аустроугарско, Османско и Њемачко царство. Други свјетски рат је срушио империје којима су владали Токио, Рим и – још једном – Берлин.

Деколонизација је тада окончала британско, француско и португалско царство. А крај Хладног рата је “убио” Совјетски Савез, који је прво изгубио своје дијелове у источној Европи, а затим се распао на 15 независних држава.

Међутим, империје не умиру брзо. Њихов колапс је, како је писао историчар Серхиј Плохи, “процес, а не догађај”. Када велики ентитет који је некада држала гвоздена дисциплина његове престонице попусти, нови статус кво се не може десити преко ноћи.

Тренутне тензије на Балкану и Блиском истоку подсјетник су да је наслеђе Аустроугарске и Отоманске империје још увијек у процесу рјешавања, а да се односи између Велике Британије и њених бивших колонија и даље развијају.

Пошто се Совјетским Савезом управљало веома брутално, додаје амерички медиј, његов распад је био посебно хаотичан. Крај совјетске државе избацио је на површину потискиване етничке тензије и национална ривалства међу саставним дјеловима империје, стварајући нове, политички нестабилне државе. То је убрзало борбу између земље која је доминирала царством, Русије, и држава и народа који су жељели да побјегну из стиска Москве.

Резултат је био оно што су научници назвали “ратовима за совјетско наслеђе”, односно серија крвавих сукоба око спорних територија од источне Европе до централне Азије. Током 1990-их, ратови су потресли Нагорно-Карабах, Придњестровље, Чеченију, Абхазију, Јужну Осетију и Таџикистан, често увлачећи суседне земље и међународне мировне снаге.

Неки од ових сукоба су од тада повремено тињали, док су други, попут спора око Нагорно-Карабаха између Јерменије и Азербејџана или сукоба између Грузије и отцепљених провинција Јужне Осетије и Абхазије које подржава Москва, поново распламсали у велике међународне сукобе. Смрт Совјетског Савеза био је геополитички земљотрес чији накнадни потреси и данас дестабилизују међународни систем.

Украјина је доживјела најјачи од ових накнадних потреса. Његово најнепосредније поријекло може се наћи у све тоталитарнијој природи Путиновог режима, који му омогућава да буде агресивнији док истовремено захтјева од њега да пронађе спољне непријатеље.

Међутим, тај рат је такође дио већих постсовјетских превирања. Украјинско проглашење независности крајем 1991. помогло је да се уништи совјетска држава. Стога није изненађујуће и нажалост симболично је што је Украјина у центру Путинових напора да поново потврди доминацију коју је Москва некада имала.

(Блиц  ФОТО: СХУТТЕРСТОЦК, ПРОФИМЕДИА, МИКХАИЛ КЛИМЕНТYЕВ / РИНГИЕР)